Окупиране територије – Зауставили смо се на шеснаестом километру од Призрена. С путоказа за Новаке, неко је скинуо последње слово… И то ново име српског повратничког села нико није дирао.
Скрећемо лево. На улазу је живи извор под врбом. Сто и три клупе. Недалеко, стари орах и млади шљивик, нови багремар. Два времена овдашњих Срба. Једно у коме је њихов бивши живот. Онај, пре лета 1999. Друго у коме су усадили наду да сваком злу кад-тад дође крај. Са том надом су се вратили на своју метохијску земљу, одакле су силом протерани.
Два погрома су преживели. У првом, пре седамнаест година, читаво село им је спаљено, гробље порушено. Они нису имали дилему: између имовине и живота, одлучили су се да сачувају главе. Ни фотографије бившег живота нису успели да понесу. Али јесу сећања, од којих их само смрт може да одвоји.
У другом, пролећа 2004, у години после масовног повратка и тек убокореног живота под новим крововима старог завичајног прага, угасили су им наду. Сачекали су да се ватре мартовске несреће стишају и, у тишини, повели су своју децу на сигурније. А они се вратили. Данас су се окупили око стола између три клупе крај живоносног извора. Кажу да им је њихова земља метохијска данас преча од живота. Заклели су се да се она никада уновчити нити поклонити не сме.
Мирише земља у сумрак, ових септембарских дана. Родиле јабуке, румене колачаре. Оне, које попут мајских метохијских трешања, нигде на свету немају такав укус као овде, у Новакама. Виногради су, додуше, издали. Мало је руку које их негују. И мало снаге. Опет, свака кућа, макар је у њој и један домаћин на стражи, има чашицу за здравицу. Овде се последњи залогај чува за – образа. За госте, случајно или намерно заустављене.
Метохијска јабука за нови сусрет
„Тако је било, тако ће бити“, кажу нам.
„Нама нису потребни Црвени крст, пакети помоћи. Ми имамо све: воду, хлеб, ваздух… И, љубав за свакога. Нама је потребна сигурна рука. Одакле? Загледани смо у Београд, да нас, барем, врати на списак живих. Добро… Разумемо ми, има Београд пречих послова, притиснут је одасвуд. Али да се зна: када бисмо овде имали вртић, вратиле би се породице са децом. Школу имамо, деце нема. А некада је било 120 ђака. Плашимо се да село сасвим не одумре.“
Пуца српска метохијска равница у Новакама. Погледом не можеш да је обухватиш. Лепо је овде. Божанствено, али нема људи. Или их има мало. У Новакама неће да кажу колико их је. Колико год да их је – увек је неко будан крај оног живоносног извора под врбом, надомак старог ораха и новог шљивика.
„Ја одавде не могу да одем“, говори нам Стајко Павловић. „Неће ноге, неће срце, неће душа. И отац ме, Анђелко, заветовао да му гроб овде буде. Бринем о њему, непокретном, шест година. Неко би рекао: идем и готово. Ја не могу. Деси се ноћ, ока не могу да склопим од неког осећања које сваки пут носи ново име и има нови повод, али које је, у ствари, увек једно исто. Куд да идем? Пред зору сањам да се људи враћају. Млади људи.“
Наш репортер у загрљају баке Момирке Спасић
Пуца метохијска равница, осећај је као да се у сумрак губи и нестаје у тишини која са мраком сипи, коју мрак завејава. Срби у Новакама протеклог лета жњели су своју пшеницу и ноћу. Не дају корову да обузме њиве. Овде је четири стотине хектара српске земље. Више од педесет тона измерили су само овогодишњег рода жита. Ко да им га откупи? Нико, док не спусте цену, најнижу од свих.
Са Албанцима, кажу, живе једни поред других, али додају да им често неко опљачка имовину, одвезе тракторе, провали у амбуланту и однесе све. То се понавља, па је млади медицински техничар Бранимир Глигоријевић, отац двоје малишана, амбуланту преселио у – своју торбу.
„Нису сви Албанци злочинци, као што ни ми сви нисмо сами анђели“, кажу нам у Новакама. Жале што још ниједна пљачка њихове имовине није одгонетнута. И то је одговор како се живи с комшијама. Србима је, ипак, важније како живе они, међусобно. И шта их је до сада сачувало да одолевају и да се не предају.
Некадашње и садашње српско огњиште
„Ослањамо се једни на друге“, кажу нам.
„Делимо све. Комад хлеба, паклу цигарета. И срећни смо када нам дођете. Да сте и пре долазили, можда би нас било и више.“
Дуго, дуго… трајао је разговор за столом под врбом крај живоносног извора који призива. А кад је дошло време растанка… Кад је дошло… Чинило се да се нигде на свету не растају са толико бола.
Нада није угашена
У Новакама је пре деведесет девете живело више од 500 Срба. У околним селима Смаћ и Србица још око педесет српских домаћинстава. После првог прогона вратило се стотинак људи. Са невероватном вољом, за три месеца обновили су више од 60 домова. Онда је ударила 2004. Тада је угашена нада, али не сасвим.
Куда да иде Стајко Павловић са болесним оцем
Милена Марковић, Новости
Braćo i sestre Srbi iz Kosova i Metohije, treba da znate da vas Srbija, odnosno Srbi iz Srbije nisu izdali, i da su jedini krivci za izdaju i vas i nas Srba u Srbiji, jedni te isti izdajnici izdajnici, a to je Srbska vlast. Posle svih ovih godina, posle svih ovih stradanja vreme je već jednom da shvatite da smo svi izdani!! I zbog toga, molim Vas, da prestanete sa izjednačavanjem Srba iz Srbije, odnosno Srbije, sa Srbskom izdajničkom vlašću!! Mnogo je ružno i nekorektno izjednačavati ceo narod sa Srbskom izdajničkom vlašću. Koliko ste vi izdani i prodati od Srbske izdajničke vlasti, toliko su isto i Srbi u Srbiji!! Znate da su mnogi Srbi iz Srbije išli da zajedno sa vama brane Kosovo i Metohiju, ali je Srbska izdajnička vlast, izdala, prodala i zanemarila i vas kao i Srbe u Srbiji, kao i sve borce iz Srbije koji su se borili na Kosovu i Metohiji!!
Ono što biste trebali da uradite je da isto kao i mi osudite sve Srbe izdajnike, a ne da njihovu izdaju prebacujete na Srbe iz Srbije. To nije u redu! Takođe, mogli biste prevashodno da osudite sve Srbe sa Kosova i Metohije koji su, prvo i osnovno, izdali sve vas sa Kosova i Metohije. Obrušite se na te izdajnike!! Ne znam da li vam je poznato ali, Srbska izdajnička vlast je najmanje uporište i najmanju podršku imala od Srba iz Srbije. Neverovatno, ali Srbskoj izdajničkoj vlasti su najviše, u najvećem broju,priklonjeni Srbi sa Kosova i Metohije, a onda Srbi izbegli iz Bosne i Hrvatske. Zbog čega Srbi izbegli iz Bosne, Hrvatske i sa Kosova i Metohije najviše podržavaju Srbsku izdajničku vlast Srbi iz Srbije ne znaju, niti imaju neko racionalno objašnjenje. Čudom se čude Srbi iz Srbije šta se to dešava sa Srbima izbeglim iz Bosne, Hrvatske i Sa Kosova i Metohije i zbog čega oni, u najvećem broju podržavaju ovu Srbsku izdajničku
vlast!!! Ne znam koliko je vama poznato, ali najveći deo Srba izbeglih sa Kosova i Metohije, iz Bosne i Hrvatske ima u toj istoj vlasti. Većina Srba iz Srbije, kada je videla da ništa ne ide na dobro u Srbiji, prosto se distancirala od izdajničke Srbske vlasti. To nisu uradili srbi izbegli iz bivših republika i pokrajine. Zašto su se ti izbegli Srbi pridružili, učestvuju i podržavaju tu izdajničku Srbsku vlast zaista niko od Srba u Srbiji ne zna niti razume!! Jedino racionalno objašnjenje za taj čin jeste njihov lični interes. I imaju ga. Ne znam da li vam je poznato, ali Srbi izbegli iz bivših republika i pokrajine ne samo da su ušli u Srbsku izdajničku vlast i ne samo da je podržavaju, nego su oni, u odnosu na Srbe iz Srbije, mnogo imućniji i drže skoro sve poslove u Srbiji. Mnogo manje Srba iz Srbije ima neki svoj biznis!! Svi su propali, ali ovi Izbegli Srbi iz bivših republika i pokrajine, i pored svih gubitaka koje su pretrpeli, imaju mnogo više materijalnih sredstava od Srba iz Srbije!!! Uglavnom srbi iz Srbije rade za njih ovde po Srbiji!! Mnogo manje je obrnutih slučajeva, što ćete, priznati, da nije normalno. Ali, tako je!!
Dakle, Srbi, svi vi koji ste ostli da živite po bivšim republikama i pokrajini pitajte Srbe koji su došli i žive u Srbiji zašto i zbog čega podržavaju izdajničku Srbsku vlast, kako i na koji način su postali toliko imućni, neuporedivo imućniji od Srba iz Srbije, iako su svima nama, i vama koji ste ostali u bivšim republikama, i nama, Srbima, koji živimo u Srbiji, rekli da su sve izgubili usled ratnih zbivanja!! Pitajte ih kako su se tako brzo obogatili u srbiji koja svake godine sve više i više propada i kada Srbi iz Srbije žive u bedi??? Njihov veliki materijalni uspeh u ojađenoj Srbiji i među osiromašenim Srbima iz Srbije, posle izbeglištva, jedino je moguć ako su, pre nego što su izbegli u Srbiju, pokrali vas koji ste ostali da živite u bivšim republikama i pokrajini ili da su oni aktivni saučesnici i učesnici u izdaji Srba iz bivših republika i pokrajine, a sada i Srbije!!! Zato, braćo i sestre Srbi sa Kosova i Metohije vidite vi sa njima šta oni rade i vama i Srbima iz Srbije. Pitajte ih odakle tolika mržnja prema Srbima, i vama i Srbima iz Srbije. Pitajte ih kako mogu i zbog čega toliko masovno podržavaju izdajničku Srbsku vlast i zašta učestvuju u njoj??? Što se tiče Srba iz Srbije odavno bi tu Srbsku izdajničku vlast promenili, ali ne mogu zbog velike podrške Srba iz bivših republika i pokrajine. Naprosto, stiče se utisak da Srbi iz bivših republika i pokrajine obožavaju Srbsku izdajničku vlast, jer su veoma agresivni prema Srbima iz Srbije što preziru Srbsku izdajničku vlast!!
Jedina mogućnost za sada je da se udružimo, svi Srbi koji su ostali da žive u bivšim republikama i pokrajini, i oni čestiti koji se nisu pridružili Srbskoj izdajničkoj vlasti i Srbi iz Srbije, pa da pokušamo, milom ili silom, ovu izdajničku srbsku vlast da skinemo! Još jednom, ne optužujte Srbiju i Srbe iz Srbije za nebrigu i izdaju vašu, nego one koji su do juče delili sa vama sve, i zemlji život!! Oni su i vas i srbe izdali zajedno sa ovom Srbskom izdajničkom vlašću!!!