Срби са Косова ће тужити Унмик због заташкавања злочина почињених над Србима!

Унмик је саучесник над злочинима почињеним над Србима, рекао је Милорад Трифуновић, координатор Удружења киднапованих и несталих Срба и неалбанаца на КиМ.

– Унмик је саучесник над злочинима почињеним над Србима. Сасвим сигурно ћемо против ове мисије поднети тужбу због бола и неправде нанетих нашим најмилијима! 

Ово је реакција Милорада Трифуновића, координатора Удружења киднапованих и несталих Срба и неалбанаца на КиМ, на извештај Саветодавне комисије за људска права УН, коју води Марек Новицки, која је упозорила на лош рад међународне заједнице на КиМ.

У последњем извештају Саветодавне комисије каже се да Унмик ништа није предузео да спречи киднаповања и друге злочине над Србима. После злочина и доказа да су почињени, ништа нису предузимали на њиховом расветљавању. У Извештају се налазе конкретна имена и случајеви када Унмик није реаговао. Удружења киднапованих и несталих Срба и неалбанаца на КиМ кренуло је у формирање тима српских и страних адвоката који би заступали фамилије несталих на суду у Стразбуру.

ЗЛАТКО ОТЕТ КОД КОМШИЈА – Иако смо се са комшијама Лолом и Генцом Нимани дружили, мој супруг је киднапован из њиховог стана. Са њим је у штаб ОВК одведена и комшиница код које је мој супруг свратио по кључ, јер се тог дана вратио са Брезовице. У њеном стану је био свега пет минута када је упало седморо маскираних људи. После четири сата информативног разговора комшиницу су пустили, а мог супруга задржали – прича Бранкица Антић, која верује да је комшиница, којој су родитељи били из мешовитог брака, могла да заштити њеног супруга.

Бранкица Антић (50), чији се супруг Златко Антић спомиње у извештају Комисије, као пример када је затајила истрага Унмика, за “Новости” наводи:

– Истина је да су наши људи наочиглед Унмика киднаповани и одвођени у логоре широм Косова и Албаније. Ми смо веровали да су они ту да нас заштите и узалуд смо им достављали сву документацију, доказе, изјаве сведока шта се догодило нашим најмилијима.

Говорећи о случају свог супруга Златка, Бранкица Антић прича да је он отет 28. јула 1999. године у центру Призрена и да је до августа 1999. био са многим Србима у логору крај болнице у Призрену. Златко је тада имао 34 године. Последњи пут је виђен у камиону са Србима које су превозили за Албанију, где им се губи сваки траг.

Како је радила Унмик полиција прича и Цица Јанковић, чији се киднаповани син, Марјан Мелонаши, такође спомиње у извештају Комисије УН.

– Ни Унмик ни Кфор, ни сада Еулекс, никада нису хтели да заштите Србе. Ништа нису предузимали на расветљавању злочина и када смо им достављали све што бисмо дознали – каже она.

Ни Унмик ни Кфор, ни сада Еулекс, никада нису хтели да заштите Србе
Јанковићева је захвална Саветодавној комисији УН која је делимично изнела у јавност “српску причу”.

– Тражићемо на сваком суду на свету правду за своје најближе – каже ова жена у сузама, и подсећа да су њеног сина из таксија који је превозио службенике Унмика извукли терористи и одвели у непознатом правцу. Био је један од ретких који је 1999. остао у Приштини и на тамошњем радију је водио емисију на српском.

ПОДРШКА НОВИЦКОМ

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији подржава у потпуности Саветодавну комисију за људска права УН на чијем је челу Марек Новицки. Доказано је да мисија Унмик није спровела ефикасну истрагу у случајевима везаним за трговину људским органима. Породице жртава у том извештају виде можда последњу шансу да ће доћи до правде за српске жртве – наводи се у саопштењу Удружења породица киднапованих и убијених на КиМ. Из овог Удружења у саопштењу питају да ли је праведно да вође ОВК буду премијери, председници и министри такозване државе Косово.

Новости