СТУДЕНТИ из бивших југословенских република, ако се писмено изјасне да су Срби, могу да студирају о трошку државе Србије, да станују у дому и хране се у мензи. На појединим факултетима сматрају да ову одлуку државе поједини злоупотребљавају, па су само на папиру Срби, а у реалности, Црногорци, Македонци или нешто треће. Зато су покренули идеју да се у давање бесплатних студија прекограничним Србима уведе ред.
На Сенату Универзитета у Београду предложено је да се потврде у којима се изјашњавају као Срби не потписују у Београду, већ да се доносе из средине одакле долазе. Јер, ако неко буде принуђен да се у Подгорици, Колашину, Скопљу или негде другде изјасни као Србин, много су мање шансе да ће манипулисати својим националним опредељењем.
– Ова идеја постоји доста дуго и најпоштеније би било када би ти млади људи донели потврде оверене у судовима и општинама средина у којима живе – објашњава за “Новости” проф. др Александар Липковски, професор Математичког факултета Универзитета у Београду.
– Сматрам да није у реду да неко ко се, рецимо, у свом граду изјашњава као Македонац дође у Србију, у суду овери изјаву да је Србин и упише се на студије о трошку државе.
Изменом правила би се, додаје, посредно вршио притисак да само они који се заиста осећају као Срби то и потпишу. Ипак, један универзитет не може овакву одлуку сам да донесе, већ то мора да уради држава.
ДВА ОДСТО МЕСТА ЗА ДИЈАСПОРУ НА буџет у првом уписном року могу да се упишу бруцоши из бивших југословенских република по истим условима као и домаћи студенти. Срби из осталих држава могу да се школују о трошку државе, али под другачијим условима. За њих је, на сваком факултету, у другом уписном року, предвиђено два одсто места у односу на укупни број бруцоша.
– Да би овакав предлог био спроведен, Министарство просвете, науке и технолошког развоја морало би да покрене иницијативу и Влади Србије достави такав предлог – наглашава проф. др Нада Ковачевић, проректорка за наставу УБ.
Према речима проф. др Слободана Ступара, помоћника министра за високо образовање, ову могућност Срби из региона добили су на основу специјалних веза којима подржава српски народ у тим земљама.
– Ти људи ионако имају проблем у својим срединама што се изјашњавају као Срби и не треба додатно да им отежавамо – сматра проф. Ступар. – Дугорочно треба да их негујемо, а не да их терамо. Нисмо полиција, нити иследници, да проверавамо да ли се неко заиста осећа као Србин.
Цела идеја стипендирања, додаје проф. Ступар, смишљена је да привучемо део нашег народа.
Новости
