Срби сити Европе

Према последњем истраживању јавног мњења свега 42 одсто грађана Србије подржава чланство државе у Европској унији! Тако је Србија још једном показала свој парадокс – док се у парламенту налазе искључиво проевропске странке, вера грађана у европску будућност Србије све мања.

Владимир Пејић, директор Агенције Фактор плус, која је спровела истраживање, каже да се не ради о класичном паду подршке грађана за чланство у ЕУ, већ да је реч више о порасту броја оних који не знају шта да мисле.

– Ако се овако настави, сигурно је да ће и они отићи у евроскептике. Једноставно, дошло је до конфузије у главама наших грађана када се ради о односу према Унији, што је и логично када се види шта се све дешавало и шта се дешава у односима Србије и ЕУ. Више је разлога за такву промену, али се истичу две групације. Прва се односи на Србију – људи не виде да ћемо у скорије време постати чланица и не виде конкретне користи од досадашњег испуњавања услова, а ту је и увек присутно условљавање Косовом – објашњава за “Вести” Пејић.

Шта ћемо на крају журке?

Један млађи Београђанин није хтео да се фотографише у нашој блиц-анкети и то је разлог што га нисмо цитирали, али с обзиром на јасно противљење чланству у ЕУ, изражено кроз метафору, ипак ћемо га парафразирати: ко још нормалан жели да дође на крај журке. У пет сати ујутру, када је сво пиће попијено, сва храна поједена, а најбоље женске већ одвојене.

Друга група разлога односи се на саму Унију и државе-чланице.

– Наши грађани из медија виде шта се дешава у самој Унији и постају свесни да се не ради о идиличној слици. Ту је криза у Грчкој, Шпанији, Португалу, имају и пример северног суседа Мађарску, али и Хрватску – државу сличну нама која се ни у економском ни у политичком смислу није променила набоље од како је постала чланица Уније – додаје наш саговорник.

Анкета коју смо у среду спровели међу Београђанима и коју можете прочитати у оквиру, потврђује ту конфузију која постоји код значајног броја грађана Србије. Док једни однос Брисела према Грчкој виде као компромитујући за вредности на којима се ЕУ темељи и где солидарност игра значајну улогу, други верују да је увек боље бити у друштву богатих, јер када си у кризи има ко да ти помогне.

Да ли баш Грци верују да је нови кредитни аранжман са Европском банком прави начин помоћи, друго је питање и захтева посебно удубљивање у ову сложену материју.

Са мигрантском кризом, или “новом сеобом народа”, како се још назива талас више десетина хиљада очајних људи који из Сирије, Ирака, Авганистана… крећу пут богате Европе, и неким еврофанатицима је зауставила кост у грлу. Невољно признају да је на овом примеру “стара дама” показала своје ружније лице.

Брисел је благо критиковао одлуку мађарског премијера Виктора Орбана да подигне ограду на граници са Србијом како би зауставио азиланте, а онда се Европска комисија показала неспособном да у две године направи оперативно изводљив и хумано прихватљив план за њихово збрињавање.

– Осећај да се у ЕУ не напредује, већ стагнира, уз избеглице и Грчку, утиче и на наше јавно мњење – сматра и Слободан Зечевић, научни саветник Института за европске студије.

Јоксимовић: Са преговорима порашће и подршка

Министарка задужена за еворпске интеграције Јадранка Јоксимовић је уверена да ће након отварања првих преговарачких поглавља порасти и подршка грађана Србије за приступање ЕУ.

– Истраживање јавног мњења подложна су осцилацијама у зависности од околности, како на унутрашњо-политичкој сцени, тако и у међународниом оквирима. Проблем великог броја мигранта са којим се суочава Европа и његово решавање свакако су део међународних околности који су утицали на пад подршке. Србија се показала као врло одговорна земља у односу према мигрантима и њиховом збрињавању и залаже се за заједнички приступ у решавању овог проблема. На другој страни, у последње време, на основу различитих истраживања, добијали смо резултате који су показивали да се подршка грађана чланству Србије у ЕУ креће од 45 до 55 процената – коментарише за “Вести” Јоксимовић.

Сви ти нерешени проблеми и двоструки аршини Брисела могли су само да разочарају домаће евроентузијасте склоне идеализовању Европе, а идеолошки слабо утемељене српске грађане додатно да збуни и удаљи од примисли да је чланство Србије у ЕУ заиста политика која нема алтернативу. Отуд резултати истраживања јавног мњења који показују пад подршке европском путу никог нису изненадили.

Да Срби нису много захтевни и да их је лако завести, показује и мали гест Брисела када су 2009. укинуте визе за грађане Србије. Тада је подршка чланству била и највећа – чак 73 одсто грађана је хтело у Унију. Када су нам лупали шамаре кроз ослобађајуће пресуде хрватским генералима 2012, вера у морал ЕУ и потреба за чланством су били најнижи – свега 41 одсто.

Овако су Београђани одговорили на питање: Да ли сте за чланство Србије у ЕУ и шта замерате политици Брисела?

Слободан Мићовић (1987), студент: – Категорично сам против. Ми можемо добре ствари из ЕУ да остваримо увођењем ефикасних европских закона и протокола, али нам за њихову примену није потребно формално чланство. Кад год смо испунили неки од услова који нам је постављен, уследило је нових пет. ЕУ очигледно не треба јака држава на Балкану, а то је већ против наших интереса.

Симонида Вуковић (1939), пензионер: – Јесам, зато што смо ми већ део Европе. Свуда сам путовала, видела доста света и знам како се добро живи у државама ЕУ. Не каже џаба наш народ: “С ким си, такав си.” Видели сте да када Грчка банкротира, одмах Унија даје милијарде евра помоћи. И ови мигранти не желе да остану код нас, већ хрле у ЕУ, а те богате земље да не знају за себе, не би ни имале.

Драгиша Цанић (1938), пензионер: – Наравно да нисам, зато што им не верујем и на много примера су показали какви су и како се служе двоструким аршинима. Последњи лош пример је однос према избеглицама из Сирије. То је само кап у мору и стварно је прекардашило лицемерје Брисела.

Часлав Златковић (1950), сликар: – Јесам, јер смо као држава и нација застали у развоју. Волео бих да имамо стандард као што га имају Италијани, Французи или Немци. Али имам и замерке на политику Брисела према нама, јер ако су већ рекли да су за наше чланство, онда не треба да нас увек изнова уцењују, да нас пропитују од малих ногу, те да ли смо признали Косово и слично.

Ј. Арсеновић – Вести