Афера са млеком и кукурузом у Србији се не стишава. Одлука Владе Србије да промени правилник и повећа дозвољени ниво афлатоксина са 0,05 микрограма на 0,5 изазвала је много негативних реакција.
Да ли је Влада Србија погрешила?
– Мислим да јесте и да ће то шкодити у процесу евроинтеграција. Тим потезом посредно је дато на знање да нешто није у реду са квалитетом нашег млека. Требало је остати на 0,05 микрограма, а радити на увођењу друге категорије за млеко, оно које има виши ниво афлатоксина. Па шта би се десило када би неко одлучио да дозволи повећање процента алкохола у крви возача?!
Колико афера са млеком штети произвођачима?
– Много. Овде се мало води рачуна о њиховим интересима, а најмање о потрошачима који купују и пију млеко.
Немачки медији најпре су тврдили да је у земљу стигао заражен кукуруз из Србије, а потом да то није извесно.
– Чак и Европска унија зна да омане када је реч о скандалима са храном. Сетимо се заражених краставаца када се тврдило да је реч о шпанским, а онда се доказало да је то грешка, па су шпански сељаци добили одштету. И ми би сада, уколико заражени кукуруз није наш, требало да тражимо одштету. Али, не верујем да ће се то догодити јер нисмо у стању да средимо ствари у властитом дворишту. Јесенас се појавила информација да је заражен кукуруз из Србије стигао у Италију. Касније смо сазнали да је вршен претовар тако да није било сигурно одакле је тај кукуруз.
Насели на лажи лабораната
Афлатоксина је било у кукурузу околних земаља, али се највише прича о српском?
– Првенствено због неопрезности наших политичара. Једна лабороторија је објавила да је 70 одсто српског кукуруза заражено. То је била апсолутна неистина. Ниједна лабороторија на свету не може дати такву анализу. Може само да каже да је 70 одсто од узорка које је имала, заражено, а не 70 одсто кукуруза једне земље. Та лабораторија је морала да сноси одговорност, а наши политичари су насели на таква “испитивања”.
Стиче се утисак да је Србија на некаквом тапету и што се тиче млека и што се тиче кукуруза?
– Мислим да јесте, и то пре свега на тапету САД. У Привредној комори Србије представници америчке амбасаде су јавно рекли да очекују да Србија мења свој закон из 2009. који забрањује промет, узгој, прераду и увоз генетски модификованих организама. Дакле, на Србију се врши атак да дозволи улазак ГМО на своју територију.
И да ли ће дозволити?
– Зна се да је у Србији било нелегалног узгоја ГМО соје, али појавиле су се информације да је прошле године у Србији засађен и генетски модификован кукуруз.
Ко је то урадио?
– То је питање за надлежне институције. Ко год да је то урадио извршио је акт биотероризма.
Србија је до сада одолевала притисцима?
– Србија има пет милиона хектара пољопривредних површина, односно четири милиона хектара обрадивих површина, и са седам милиона становника не видим разлог због чега бисмо ми морали да гајимо ГМО биљке.
[quote]
Уништили фабрике трактора и комбајна
Евентуални улазак Србије у Светску трговинску организацију захтеваће да се дозволи промет ГМО хране. Професор Шеварлић каже да је та цена превисока.
– Питам се шта је то Србија изгубила што није била члан СТО последњих 20 година. Шта ће нам чланство у СТО кад више и немамо индустрију? У аграрној земљи уништили смо обе фабрике трактора и фабрику комбајна, да бисмо на том месту отворили хипермаркет. Данас увозимо и тракторе и комбајне – каже Шеварлић.
[/quote]
Вестионлине
