Срби све сиромашнији: Хлеб на кришке, лек на комад

Грађани Србије сваке године су све сиромашнији, а пад стандарда најпрецизније осликава куповина у супермаркетима. Да би се приближили онима са најтањим новчаницима трговци се довијају и све више продају на комад. Тако је однедавно почела продаја хлеба на кришку, по којој 100 грама хлеба кошта десетак динара (око осам евроценти).

Већ одраније се месо пазари на граме, јабуке на комад, лекови на таблу. Доскора су се и цигарете продавале на комад. Зими се угаљ продаје на кило, а економиста Данило Шуковић био је згранут када је на пијаци уочио да се бели лук не продаје на главице, него на чен!

Србија деценијама кубури са огромним бројем незапослених, који сада износи 700.000, а чак 600.000 грађана прима неки вид социјалне помоћи. Број корисника народних кухиња је око 35.000, од којих је сваки трећи дете млађе од 14 година. Велики проблем су ниске плате, које често не прелазе 200 евра, иако је републички просек око 415 евра.

Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката, каже да 80.0000 радника у Србији има плату од свега 185 евра. Према њеним речима, у број запослених у Србији рачунају и они који 15 дана раде на тезги на зеленој пијаци.

– Не верујем у статистику, нити разне анкете. По мојој процени број незапослених је чак 800.000, док је број запослених много мањи него што се приказује, па било то на одређено и на неодређено време. У Србији 200 људи дневно добије посао, док у истом дану 300 остане без посла – каже наша саговорница.

Напомиње да ако неко ради и неколико дана у месецу рачуна се у запослене, јер се тако улепшава стварност. Економиста Владана Хамовић сматра да се беда продубљује и да би број сиромашних био већи да нема помоћи од родбине са села и рођака из дијаспоре.

– Плате и пензије тешко могу да покрију основне трошкове живота, једва да имају за комуналије и храну. Нажалост, уколико се неко од укућана разболи људи морају да зајме новац да би купили лекове – каже др Хамовић.

Угрожени и млади и стари
Ризик од сиромаштва дупло је већи у Србији него у земљама ЕУ. Групе које су највише изложене беди су незапослени, самохрани родитељи, особе које живе саме, деца, млади Роми, интерно расељени, особе са високим степеном инвалидитета, као и стари без пензија.
Према подацима Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије испод линије сиромаштва је чак 100.000 деце.

Велику подршку српским грађанима пружају рођаци из дијаспоре, који шаљу новац који служи за попуну кућног буџета. Свака четврта породица у Србији не може да приушти месо за ручак ни сваког другог дана, док чак половина домаћинстава у кући нема уштеђевину ни од 10.000 динара (нешто више од 80 евра) за неке непредвиђене трошкове, поразни су резултати једне анкете.

С друге стране богати возе најлуксузније аутомобиле, школују децу на престижним европским универзитетима и живе у вилама.

Посебан проблем представља концентрација сиромаштва у неким регионима и друштвеним групама. Србија има највеће регионалне разлике у развијености у Европи. Стопа ризика од сиромаштва у Београду је око четири одсто, док је у Тутину, општини на југу Србије тај проценат чак 68 одсто, значи 17 пута више!

Средњи годишњи приход
Румунија – 2.501
Србија – 2.410
просек ЕУ – 16.580
(у еврима)

Н. С. Прерадовић – Вести