Срби тихо нестају у Метохији

Почетком априла непознате особе су на неколико кућа у Ораховцу, чији су власници Срби, исписали претеће графите и неке вулгарног садржаја. Куће на којима су исписани графити јесу биле празне јер су власници отишли из Ораховца,  али се у њихове сународнике и комшије који још живе у том делу КиМ увукао страх и безнађе. То је довело до тога да су Срби почели све више да напуштају Ораховац. Само у последње две недеље у горњем делу те општине продато је, по писању франкфуртских „Вести”, 15 српских кућа, а уколико се та теденција настави, до краја године неће бити ниједног Србина од преосталих између 300 и 400 у српском делу Ораховца.

Славен Витошевић из Ораховца, који од 2000. живи у Новом Саду али је родни крај све доскоро редовно посећивао, потврђује за „Дневник” да се куће продају, и наводи да се „неки чудан немир и страх” увукао у Србе у српском делу те општине на КиМ. Сматра да је „дошло време кад ће и оне који су остали док је било најтеже, сад Албанци отерати за мале паре”.

– Тачно је да се куће продају будзашто. Мој рођак је своју кућу пре десетак дана продао за 6.000 евра. Не купују их Албанци из Ораховца, већ долазе њихови сународници из околних планинских села и у јефтино купљено имање усељавају своје породице. И бивши председник општине Ораховац, Србин, недавно је продао своју кућу Албанцу – каже Витошевић.

Витошевићева кућа је у центру Ораховца, прекопута Српске православне цркве, а он објашњава да већ у том делу почиње продаја јер Албанци долазе да се распитују, траже и нуде.

– Све до ове године моја деца су за распуст, Ускрс и друге празнике ишла у нашу кућу у Ораховцу, али не и ове године. Последња кућа која се продала је само сто метара од центра Ораховца, односно од наше, што јасно говори да су нам се опасно приближили и да више нико не зна шта ће се даље догађати – закључује Витошевић.

Познати винар из Велике Хоче код Ораховца Љубиша Ђуричић каже за „Дневник” да је тачно да и оно мало преосталих Срба напушта Ораховац, додајући да му није јасно шта се догађа и куда све то води.

– Овде сам произвођач вина и видим у томе просперитет, али да ли ћу моћи наставити да радим ако сви Срби оду, заиста не знам. Живим у Стразбуру, али један сам од ретких „лудих” Срба који не жели да напусти породично имање. Не одлазе само старији Срби већ и млади јер за њих овде нема живота. Тихо се гаси наш народ у Ораховцу и околини, а с њим ће се угасити и Велика Хоча – каже Ђуричић.

 Он додаје да види перспективу у хочанским виноградима, од којих се, напомиње, праве одлична вина. Покушава да развије бизнис, али сматра да као појединац тешко може много учинити.

– Уколико се овим младим људима и деци не обзебеде нека радна места кроз привредне активности, ако не добију боље услове за посао и зараду, онда ће и ово мало винограда што имамо пропасти. Радна места и привредни бизнис – а ми смо познати произвођачи вина и има неколико породичних винарија – могу се обезбедити чвршћим везивањем и омогућити нам да овде опстанемо – каже Ђуричић.

Српска гимназија у Ораховцу, додаје он, има проблем с мањком деце и велико је питање шта ће и с њом бити.

– И ово мало деце из наше енклаве одлази на школовање у Косовску Митровицу пошто су тамо бољи услови и квалитет наставе. Њих после прате родитељи и тако смо дошли у ову јадну, тешку и тужну ситуацију. Заиста не знам шта ће бити с ово мало Срба преосталих у Ораховцу, али желим да верујем да ће део нас истрајати и остати на својим породичним имањима и да ће продаја за мале и ситне паре престати – закључује Ђуричић.

Љубинка Малешевић

Дневник.рс