Срби тону у беду

Властима у Београду су пуна уста приче о бољем животу, а већина грађана Србије све дубље тоне у сиромаштво, по чему је наша земља и званично постала најбеднија у Европи. Подаци Републичког завода за статистику показују да је Србија земља са стопом сиромаштва од 24,6 одсто лидер међу сиромашним државама Европе.

За трочлану породицу праг ризика од сиромаштва је 24.624 динара (208 евра), а за четворочлану 28.728 динара (243 евра). Испод те, ионако ниско постављене границе сиромаштва, живи чак 1,8 милиона становника Србије.

Најугроженије су породице са троје или више деце, потом незапослени, али и млади узраста од 18 до 24 године.

Мањи ризик да западну у сиромаштво имају старији преко 65 година, јер су пензије редовне ма колике биле.

Стручњаци кажу да су и ниске плате окосница ризика од сиромаштва и да грађани све чешће не могу да приуште основне ствари за живот.

Повремено запослени

Без обзира на раст стопе запослености, а чиме се српске власти хвале иако је реч о последици све масовнијег исељавања, квалитет послова је у Србији врло низак. Притом, расте број запослених у сивој економији, а велики број има само повремене, односно сезонске послове.

Поразан је податак да у земљи има више од 700.000 незапослених, а да чак 580.000 људи прима неки вид социјалне помоћи. Истовремено, према анкетама, посао има нешто више од два милиона људи. Ту се рачунају и радници на одређено и неодређено време. Сваки дан фабрике одлазе у стечај, а најновији пример је случај Азотаре, где је стечај само питање дана. Више од 1.000 радника ће остати без посла. Има и оних који су на ивици егзистенције иако раде. Пример су запослени у Гоши из Смедеревске Паланке, којима је дуговано и више од 20 плата.

Приме 100, а 200 отпусте

Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката, каже да се, нажалост, у број запослених рачунају и они који 10 дана раде за тезгом на зеленој пијаци.
– Не верујем у статистику, нити разне анкете. По мој процени незапослено је 800.000 људи, док је број запослених много мањи него што се приказује, па било то на одређено и на неодређено време. Знате, овде 100 људи дневно добије посао, док у истом дану њих 200 остане без посла – каже наша саговорница.

Према њеним речима ако човек ради и неколико дана у месецу рачуна се у запослене, јер се тако улепшава стварност.

– По мојој процени стопа сиромаштва је још гора, око 30 одсто. Кад идемо кроз села и мање градове по земљи видимо да раде само амбуланте, школе и државна управа. Нико други не ради – категорична је Савићева.

Људи на лизинг

Србија има јефтину квалификовану радну снагу која је испод статуса најамног радника. Наиме, фирме готово више да не желе да запошљавају раднике на одређено време, него преко агенција ангажују раднике на лизинг. Чак неке велике фирме имају око 80 одсто запослених на овај начин.

Залогај спаса од дијаспоре

Свака четврта породица у Србији не може да приушти месо за ручак ни сваког другог дана, док чак половина домаћинстава у кући нема уштеђених ни 10.000 динара (око 80 евра), поразни су резултати једне анкете. Дакле, ако се неко од укућана разболи, већина грађана је приморана да зајми новац.

Све чешће се краде храна из продавница, али и из сеоских кућа лопови односе сушено месо. А на пијацама се могу купити цигарете на комад, док се месо већ одавно пазари на граме.
Економски аналитичар Бранко Павловић каже да се сиромаштво продубљује и да је то резултат либералне економије.

– Проценат сиромашних у Србији би био још већи да се грађани не ослањају на пољопривредна имања и дознаке из иностранства. Дијаспора доста помаже да не осетимо беду у још горим размерама – уверен је Павловић.