Срби у Албанији без имена и икаквих права! Вучићу, питај наркомана Раму за то!

Председник Удружења Срба и Црногораца “Морача-Розафа” из Скадра, адвокат Павло Јакоја Брајовић упозорио је да је српска заједница у Албанији, која по проценама има 30.000 чланова, потпуно обесправљена. Он је затражио да решавање права Срба у Албанији буде питање будуће сарадње две државе.

Промењено им име, забрањено да кажу одакле су… али се и даље сећају ко су

“Србима је у Албанији изузетно тешко да опстану и сачувају сопствени идентитет”, казао је Брајовић и затражио да проблем српске заједнице и њеног заступања буде приоритет и законом уређено питање у будућој сарадњи Србије и Албаније.

Многи нови албански закони су и даље у супротности са европским конвенцијама и не омогућавају мањинама да остваре своја права, пре свега право на национални идентитет, казао је Брајовић за приштинско Јединство.

“Школа на српском језику нема, изјашњавање о националној припадности је забрањено, као и употреба традиционалних имена и презимена на ић, права на образовање и информисање на српском. Одржавање контаката са матичном државом укинуто је као и право на слободу вероисповести”, тврди Брајовић.

Међу проблемима, су, према речима Брајовића, поред тешког економоског положаја и огромне административне и финансијске препреке за враћање насилно албанизованих српских имена и презимена.

“У матичним књигама избрисана је српска националност и дефинисана као албанска. Карактеристицна породична имена и презимена замењивана су албанским – по свом значењу, понижавајућима, Друри (Дрво), Гури (Камен), Хекури (Гвожђе)…”, казао је он.

Данас уз велику новчану накнаду могу да промене само једно – име или презиме.

Демократске промене у Албанији и прихватање европских конвенција о људским правима и правима националних мањина, односно укључивања тих промена у политички и друштвени живот Албаније слабо су се одразила на унапређење мањинских права, казао је Брајовић.

Процењује се да би број припадника српскоцрногорске заједнице превазишао број грчке националне заједнице која је најбројнија, рекао је Брајовић и подсетио да је српска заједница тек 2006. године добила статус националне мањине.

Српска заједница није заступљена у Парламенту Албаније, рекао је Брајовић и доадо да нема ни спортска удружења ни клубове. У Албанији Срби углавном живе у грдовима Скадар и Коплик и околним селима.

Бета