ЗАГРЕБ – Ћириличне табле унутрашње су питање које Хрватска решава кроз своје институције, објавило је данас хрватско Министарство спољних и европских послова пошто је Србија најавила протестну ноту због измена вуковарског градског статута, преноси агенција Бета, а Београд је претходно најавио обраћање европским и међународним институцијама због забране ћирилице која је у Србији доживљена као тековина нацистичких напада на Србе и Јевреје на овим просторима у периоду Другог светског рата.
На исти начин као и Загреб, и Брисел је затворио очи пред овим директним процватом неонацистичке политике коју диктира Загреб према Србима. Загреб је јасно поручио Београду да „умукне“ и „не дижу фрку“, а да ли ће Београд послушати и одустати од указивања светској јавности на проблем који проприма невероватне димензије, остаје да се види.
Хрватска постаје земља у којој се неонацизам легализује и постаје својеврсни бренд „најмлађе чланице ЕУ“.
Заштита мањина је важна вредност за Европску унију, али Европска комисија нема општу надлежност у погледу мањина, јер та надлежност припада државама чланицама ЕУ које доносе одлуке о мањинама, навела је данас Тове Ернст из медијске службе ЕК. Подсећамо, да у случају свих других мањина, исти тај Брисел је у стању да отпочне и рат, а о апелима за одржавање геј парада да се и не говори.
„Заштита мањина је принцип који се изричито помиње у Уговору о ЕУ. Повеља о основним правима у ЕУ забрањује дискриминацију на основу припадности националној мањини. Међутим, Комисија нема општу надлежност у погледу мањина, нарочито у односу на питања признавања статуса мањина, њихово самоопредељење и аутономију, односно употребу регионалних или мањинских језика“, изјавила је Ернст Танјугу, одговарајући на молбу упућену ЕК да прокоментарише укидање ћирилице у Вуковару.
Према њеним речима, државе чланице задржале су општа овлашћења при доношењу одлука о мањинама, а одредбе Повеље основних права тичу се држава чланица ЕУ само када се примењују закони ЕУ.
Mинистар правде Никола Селаковић изjавио jе, поводом одлуке локалних власти у Вуковару у Хрватскоj да забрани истицање натписа на српском писму, да jе Србима ћирилицу укидао свако онаj ко jе имао циљ да их на оваj или онаj начин као народ сатре или уништи.
Селаковић jе нагласио и да jе лично велики поборник ћирилице, али да би „први устао сутра када би неко у Србиjи лупао латиничне табле или укидао употребу тог писма“.
Градско веће Вуковара изгласало је измене градског Статута који више не предвиђа постојање двојезичних табли, односно ћирилично писмо, на градским установама, институцијама, трговима и улицама у том граду.
Загреб је очигледно закључио да би овај проблем било веома опасно интернационализовати, па зато колегама у Београду шаље поруку да „смање тон“. Иза овог утицаја Загреба на Београд зна се шта стоји, опасност да Загреб као чланица ЕУ закочи одређене процесе важне за Србију.
„Ценили бисмо да суседна земља причека да се проблеми реше, као и увек до сада, кроз институције, а не да се свака прилика користи за заоштравање односа”, поручили су из хрватског министарства.
„Улога политичара је да својим изјавама смирују, а не потпирују тензије”, додају у Министарству.
Српско Министарство спољних послова у понедељак је најоштрије протестовало због одлуке вуковарског градског већа о промени статута града којом на градским установама, трговима и улицама нису предвиђене двојезичне плоче и најавило протестну ноту Хрватској.
Српски министар правде Никола Селаковић најавио је да ће се Србија обратити европским и међународним институцијама за заштиту права мањина због одлуке о укидању ћириличних натписа у Вуковару, оценивши да она представља питање цивилизовног односа према правима једног народа.
Загреб је у свом саопштењу јасно изразио став да је проблем боље држати у оквирима региона, јер знају да би интернационализација питања неонацизма у Хрватској и свакодневног прогона над Србима који се спроводи у овој земљи довео до њиховог потпуног пораза. Карта на коју играју су европске интеграције, јер као чланица ЕУ увек могу стопирати европске процесе који се одигравају у Србији.
Извор: Правда / Агенције
