“Закукаше Срби у невољи, ал се Бога живог не сетише, ни Бога, ни својих греха“ – Св.Николај Жички
Ништа се у нашим животима не догађа случајно, у то верују само будале, већ се све догађа по вољи и допуштењу онога од кога све потиче и коме се све враћа, а то је Господ. Kолико се данас часних Срба пита: Докле ће нас Господ трпети због нашег безакоња?
Све ове невоље које су нас снашле последица су наших греха, који су умножили преко сваке мере и којима смо тешко увредили Господа и наше Свете претке. Један од најтежих грехова због којих данас страдамо као народ, јесте што ћутимо док се напада Божија правда и истина, чиме показујемо да у нама нема вере, или је има јако мало. По налогу светских зликоваца такозвана елита у Србији, припадници владајуће евроунијатске касте, духовна и световна власт (позиција и опозиција) воде народ “свом снагом“ путем евроунијатских интеграција, који представља пут у пропаст. Према народу Србском односе се као према обичној марви, терају нас да будемо као сав “нормалан свет“ по мерилима палог антихришћанског Запада, да се одрекнемо своје земље, слободе и вечних вредности који нас чине људима, а то су: Православна вера, Светосавље, традиција, морал, језик, писмо, и да прихватимо сатанистичке изопачености – екуменизам-папизам, блуд, разврат, хомосексуализам, неморал, задовољавање најнижих болесних порока и страсти, приморавају нас на вакцинисање, после чега следи чиповање, са крајњим циљем прихватања долазећег господара света анрихриста.
Србски народ кога данас у већини одликује маловерје или неверје, страх, очајање као показатељи палости, склон је због задовољавања својих личних интереса компромисима свих врста, којима се заправо чини издаја. Народ изгубљен у времену и простору, оптерећен свим могућим невољама, на стварност гледа очима Великог брата, због чега не види какви су заиста наши дани и зашто ова страдања и несреће. Заслепљен сопственим грехом народ Србски не види да се налази у глобалистичко-екуменистичком мраку и само далеко у даљини види се светлост до које можемо стићи, како је владика Артемије говорио “Ако се наш корак не поколеба“. То значи да је Србија под окупацијом светских зликоваца, а преко световне и духовне власти која отворено ради против Бога и рода. Та светлост која се назире, то је нада у васкрснуће ове земљи и спасење овог народа. Да би се то догодило треба да се поново вратимо у наручје Онога који нам једино може помоћи, а то је Господ. Срби покајмо се за своје грехе и завапимо Господу: “Помози нам, Боже,Спаситељу наш, ради славе имена својега, избави нас и очисти од гријеха наших ради имена својега“(Пс.78,9). Тада ће опет Господ стати уз свој народ, а онда ко сме на нас када је Господ са нама и који нам је поручио: “Ја сам свјетлост свијету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати свјетлост живота“(Јн 8,12).
Да Вас подсетимо: Мотика се не рачуна у оружје
Србски народ је постао обична раја која се плаши, због страха ћути и трпи и тако чека изборе са надом да ће следећи ага бити бољи од претходног. Очајан и безвољан, мирно гледа како се политичари сурово поигравају са нашим животима. Заборавили су Срби да се битка добија у боју, а не ћутањем и одобравањем безакоња, којим чине највећи грех, издају Бога и рода! Нисте ви који сада ћутите, само деца ваших мајки и очева, ви сте пре свега синови и кћери мајке Србије! Чујете ли вапај наше мајке Србије која нема другу децу осим нас, а коју смо препустили изродима и пробисветима на комадање и понижење? Чујете ли плач Србске нејачи коју сатанине слуге убијају, муче, прогањају са својих огњишта? Чујете ли плач гладних, болесних, немоћних, увређених и понижених? Чујете ли плач Светих Немањића за својим задужбинама, које су они подизали да се у њима служи Богу, а данас их скрнаве екуменисти-јеретици? Чујете ли плач Светих предака, који плачу због нас недостојног потомства? Чујете ли плач наше деце, који траже од нас да их заштитимо од светских зликоваца, који их убијају и претварају у зомбије? Чујете ли плач…
Мудре речи владике Артемија најбоље описују стање народа: “Где су Срби, умртвљени су као народ. Свако гледа да некако преживи, као да је то једини циљ. И просто, народ је наш остао без идеје, звезде водиље , као она Витлејемска звезда која је водила Мудраце, немамо то, немамо човека који би могао да стане на чело тога народа. Остаје да се трудимо сваки за себе да донесе одлуку и да учини шта може.“
Господ, који је из ничега створио свет и човека, који је Васкрсавао мртве, може да Васкрсне и нашу мајчицу Србију, ако ми, њена деца, будемо достојни тога. Зато Срби, уместо што кукате над својом судбином и чекате да неко други уради оно што би требало ви сами, уместо што тумарате странпутицама рајетинске раслабљености, вратите се Богу и постаните људи. Покајмо се за своје грехе и живимо и радимо у складу са Божијим заповестима, а онда се храбро, одлучно и исповеднички у мери својих могућности супроставимо екуменистичком и глобалистичком злу, а остало ће дати Господ! Да би ми данас били достојни својих часних предака, нису нам потребни некаква невероватна способност или снага. Потребно је само да смо свесни свог светосавског порекла, да знамо ко смо, одакле смо и куда треба да идемо, и да ступивши на прави пут на њему истрајемо. Да би у томе успели, треба да одбацимо западне лажи и обмане, и да пуним срцем прихватимо истину која се налази у Господу Исусу Христу и Православној вери. Kада то урадимо, онда ћемо схватити шта значи волети своју земљу и тада нам ниједна жртва неће бити тешка. Веруј Србине како те Свети Сава учи, и бори се као што су то наши прађедови чинили за веру, слободу и отачаство.
“Господе Исусе Христе, Свемогући Сине Божји, извуци народ Твој, многогрешан и многострадални, од муке земаљске и и душевне. Спаси нас и ослободи нас робовања греху, страстима, подај врлину и жељу за ослобођењем домовине измучене наше Србије!“
Ово је молитва коју нам је оставио Свети Николај Жички, а коју треба да изговарамо док не схватимо да без покајања и жртве нема Васкрсења.
Учинимо што до на стоји, остало ће Господ дати!
Раб Божији Горан Живковић
борбазаистину.рс
