У суботу нисам имао довољно нерава да гледам телевизијски програм који је најављен помпезно, а опет, није био наручен од Пинковизије. Дан са премијером је – отприлике – колико сам успео да видим – требало да буде документаристичка емисија једног младог новинара који је на Првој иначе задужен да разговара са особом која је тренутно запослена на месту председника владе Србије.
У недељу ми се омакло. Ухватио сам се пријемника. Дочекао сам да на мале екране изађе ОН. А после 30 минута сам схватио да ми је притисак скочио, да су моје вентрикуларне екстрасистоле појачане и да је крајње време да попијем таблету. Не, нису у питању седативи, знам да би гомила волела да одмах покаже прстом у мене и каже – Ето! Зар нисмо причали да је обична будала, наркоман? У питању су лекови за срце. Али, то није важно толико за ову причу.
Важно је да сам ја, заправо, захваљујући тој емисији схватио да Србија и њени грађани живе у видео игрици.
Видео игрица се зове Србија 2015. Врло је интерактивна. Тренутно има око 7,5 милиона играча.
Е, сад, да ли због тога што је та видео игрица врло предвидљива, или зато што у њој постаје досадно (постоји само један супер-херој – ОН, наравно) играча је све мање у односу на претходне верзије (Србија 2012, Србија 2013, Србија 2014)… Одлазе да играју неке друге видео игре: Норвешка 2015, Америка 2015, Запад сад, Европа 2020, Аустралија и Нови Зеланд Онлајн, до скора су играли пуно и ону Русију 2015, али је потражња за том игрицом нагло спласнула у последњих годину дана.
Уистину, према емисији коју сам гледао на ТВ Прва – ми смо стварно само део једне веома комплексне, интерактивне видео игрице.
И у њој, уистину постоји само један супер-херој.
Знате већ који.
Онај који већ у 7.15 седи са шефом свог кабинета. И слуша које је задатке пред њега за тај дан поставио свемогући матрикс.
Онај супер-херој који већ у 7:25 стигне да први пут помене Вебера. А у 7:30 да већ отресе са прејаких леђа састанак с министром привреде… Мислим… Каква нам је привреда, састанак је био предуг.
Онај супер-херој који је до девет сати пре подне успео да заврши све што би обичног човека болело барем месец дана.
Али, овај супер-херој је тако у могућности.
Решава све: и привреду, и здравство, и избеглице и аеродром, и одмаралишта, и кукуруз и хеликоптере, и састанак с министром привреде (два пута…)
Ма – у све се меша!
Али то је зато што је Једини Супер-Херој у игрици опремљен тајним оружјем: комплетним мислима Вебера.
У видео-игрици Србија 2015 постоји још неколико типова, па ви можете да се определите коју улогу хоћете да преузмете.
Ако хоћете да будете (тренутни) позитивци, онда можете да одлучите да ли ћете да будете:
1. Хероји (Министри, Посланици владајуће коалиције)
2. Јунаци (Директори јавних предузећа, председници општинских одбора)
3. Војници (то вам баш и не препоручујем: много мора да се ради, а мало се бодова стиче, споро се напредује у игри)
Ако хоћете да буде (тренутни) негативци, познатији као Силе зла онда можете да се одлучите између следећих улога:
1. Злочинци (Председници опозиционих партија, бивши министри)
2. Штеточине (Посланици опозиције у парламенту, мањи функционери по општинским политичким одборима)
3. Пета колона (Чланови странака опозиције, који су у ствари криви зато што је видео игрица Србија 2012 готово пропала на тржишту).
Наравно – имате опцију и да будете неутрални:
1. Тајкуни (потребни су и једнима и другима)
2. Кримоси (против њих се боре и једни и други)
3. Попови (од њих благослов траже и једни и други).
Ја сам одлучио да будем нешто сасвим, сасвим друго. Решио сам будем вирус. Да се понашам као онај покварени део компјутерског програма због ког је пао читав матрикс.
И не, уопште не мислим да ће све пропасти због мене. Нисам болесно заљубљен у себе. Само сам одабрао да будем вирус. А ви? Шта ћете да изаберете?
Само да знате: већ сад се спрема игрица која се зове Србија 2016. Пре ње ће вероватно на тржиште бити пуштена бета-верзија која ће се звати Србија 2015. Локални избори. Преузмите своју улогу. Даунлоудујте што пре. Да се не бисте после хватали за главу како је игра одмакла без вас.