Србија је друштво са највећом неједнакошћу у Европи када се гледа разлика у дохотку оних са највећим и најмањим примањиме, пише Данас.
У Србији петина становника са највећим дохотком има 9,7 одсто веће приходе од петине са дна лествице, показала је Анкета о приходима и условима живота (СИЛЦ) коју Републички завод за статистику води од 2013. године, а коју је анализирао Фонд за развој економске науке.
Према рачуници Драгована Милићевића, бившег државног секретара у Министарству трговине, 70 одсто људи у Србији има доходак испод просечне зараде.
Он је израчунао да 10 одсто људи са најмањим дохотком годишње има свега 778 евра, док 10 одсто оних са највишим дохотком у Србији има просечно 33.715 евра годишње.
Лист указује и да је занимљив податак да се у 20 одсто најбогатијих становника по приходу улази са само 5.327 евра годишње, што је на нивоу месечне плате од око 440 евра.
У ствари, велики новац у Србији зарађује само један одсто оних са највећим дохотком. Њихов годишњи доходак је чак 158.841 евро.
Мада један одсто људи у Србији има доходак далеко изнад првог следећег, чак десет пута већи, ипак и наши богаташи имају најмањи доходак у Европи.
Тако један одсто Швајцараца има годишњи доходак од 3,2 милиона евра, а други и трећи су Луксембуржани са 3,8 и Норвежани са 2,7 милиона евра годишње. Са 158,000, српских “1” одсто је на дну европске листе, чак и иза македонских који располажи са са више од 190.000 евра годишње.
Данас.рс
