ЧАК 91 општина у Србији нема представника у законодавном дому. Ако се узме у обзир да су 83 локалне самоуправе избориле места у скупштинским клупама, то значи да више оних места чији се глас у законодавном дому – не чује!

У сали здања на Тргу Николе Пашић нема грађана Крупња, Кладова, Параћина, Неготина, Лебана, Медвеђе, Босилеграда, Житорађе, Ариља, Апатина, Бечеја, Бачке Тополе, Беле Паланке. Гњилана, Горе, Свилајнца, Трговишта, Шида, Србобрана…

Једини начин да се и ове општине пласирају у Скупштину је измена изборног система, о чему је и говорено прошле недеље у законодавном дому, на округлом столу о новим начинима бирања.

Потпредседник законодавног дома Владимир Маринковић из СДПС рекао ја да правила гласања треба да буду таква да подстичу конкуренцију и тржиште на политичкој сцени.

– Од 2000. године константно око 1,5 милиона људи и око 100 локалних самоуправа нема представника у парламенту – наводи Маринковић.

Стручњаци ЦeСИД-а су више пута објашњавали да је кључ у увођењу персонализованог избора посланика који би укључивао и географску поделу мандата. Проблем је, такође и у томе што странке немају развијену инфраструктуру, већ су им централе у већим местима.

Док не дође до промена, велики градови имаће убедљиво највише представника. Тако су Београђани заузели 76 места у великој сали где се одржавају седнице. Новосађана је 19, Нишлија је 12, Крагујевчана девет. Пети по снази су Краљевчани, Јагодинци и Чачани којих има по пет.

Све остале општине имају по мање представника, а најбројније су оне које су успеле да пошаљу само по једног човека. Њих је око 50 – Пожаревац, Кикинда, Лозница, Бор, Пријепоље, Ивањица, Аранђеловац, Косјерић, Зајечар, Врање, Трстеника, Косовска Митровица, Тутин, Лесковац…

НЕМАJУ МАНДАТ ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ

У СКУПШТИНСКИМ тимовима од 1991. године до данас 13 општина никада ниje ималo представника. Међу њима су Гаџин Хан, Качаник, Црна Трава, Србица, Пландиште, Ново Брдо, Ћићевац… Само 28 градова имало је више од десет представника у неком од посланичких сазива.

С. С. РОВЧАНИН, Новости