Чачак – На Хируршком одељењу Градске болнице у Чачку, 22. маја, написана је отпусна листа за Мирка Гојковића (60) из Брусника, којем је ампутирана једна нога изнад колена, али је путар са Голије остао да лежи још два дана, чекајући санитет који би га вратио на родну планину. Показало се, на његову жалост, да тај санитет не иде до куће, него само до Ивањице.
– Био сам 24. маја по подне у Девићима, гледао како путници на рукама износе Мирка из аутобуса и нисам веровао очима. И нико није веровао да је човек после тако тешке операције послат кући аутобусом – каже за „Политику” Михаило Перишић, одборник у СО Ивањица.
Мирко Гојковић се тог петка намучио као нико његов, променивши чак четири превоза до своје брвнаре. Из чачанске болнице до хитне помоћи у Ивањици (60 километара) стигао је санитетом ивањичког Дома здравља, и ту испред зграде чекао дуже од сата хоће ли га неко превести у Брусник. Најзад су га возач и медицинска сестра унели у „ладу ниву” и превезли само пар стотина метара, до аутобуске станице у Ивањици, где је у 14 сати унет у минибус који саобраћа до Девића (36 километара), у подножју планине. Од Девића до његове куће у Бруснику има још 13 беспутних километара и тај део пута превалио је благодарећи суседу из села Новици Гојковићу, који га је сместио у своју „ладу ниву” и кренуо у планину.
– У аутобусу нисам платио карту и неко ме је упитао имам ли пара. Одакле ми, човече, видиш ли да идем из болнице – описује Гојковић своју муку и невољу.
У Гојковићима је десеторо укућана, Мирко и Љубијана имају троје деце, а ту су му још и два брата, снаја и братанци. Одмах се види да овим људима не претиче, тешко састављају крај с почетком.
– Немамо ауто, немамо ни пара. Мирко је у понедељак ишао на контролу, позајмила сам од суседа 5.500 динара за такси – прича, кроз сузе, његова животна сапутница.
Ко је и како овог невољника оставио да се, тек оперисан и на једној нози, ломата по планини.
Хирург у чачанској болници др Зоран Антоновић, који је оперисао Гојковића, не може да схвати да је човек у таквој ситуацији остављен на станици у Ивањици:
– Да све буде још теже по њега, приликом уношења у аутобус повређено му је управо место где су конци, и дошло је до крварења. Озледа није велика, санираће се – каже др Антоновић.
Портпарол Здравственог центра у Чачку др Мирослав Сретеновић вели да је овај случај новост за њега па не зна појединости, али нам објашњава каква су правила у кући:
– По осигуранике се подручја општина Ивањица и Лучани који се лече у чачанској болници долази санитет из њиховог места. Дакле, после операције чачанска болница обавештава Дом здравља у Ивањици да је потребно да се пошаље санитет како би се пацијент, по имену и презимену, вратио кући. Налог, дакле, пише одговорно лице из ивањичког Дома здравља. Ако је било тако како ви описујете, онда то није нормално.
Зато је Гојковић остао два дана дуже у чачанској болници, чекајући да ту некога довезе ивањички санитет па да се њиме врати у завичај.
У Дому здравља у Ивањици директор је др Милан Васовић:
– Немам појма о чему се ради – рекао нам је јуче тај лекар. Логично је да ми се неко, ко је наишао на проблем, обрати писмено, па да узмем изјаве од радника који су надлежни. Дакле, да ми се предочи да је постојао проблем, да је неко покушао да га реши па није успео, и тако даље. Нико ми није тражио возило и не знам о чему је реч.
Дужност је руководилаца Здравственог центра у Чачку да утврде да ли је баш све тако. Осигураницима се мора јасно рећи која је то последња станица до које иде санитетско возило Дома здравља, како би народ знао да, после тога, мора да се сналази сам.
