Правоугаону грађевину открили су истраживачи Аустријске академије наука (ОАВ) у Свињаричкој Чуки у Србији.
Археолози су ископали остатке праисторијске куће која датира пре око 8.000 година.
Према речима стручњака, ово откриће пружа увид у порекло седентарних заједница у Европи и баца светло на рана пољопривредна друштва на континенту.
„Нови налази у Свињаричкој Чуки дају суштински нове увиде и податке који ће вероватно променити претходне моделе развоја насеља на Балкану“, рекла је Барбара Хорејс, археолог и научни директор Аустријског археолошког института ОАВ-а у саопштењу за јавност.
Кућу, коју је ОАВ описао као „изванредно“ откриће, изграђена је пре око 8.000 година од плетера у комбинацији са дрвеним стубовима.
„Делимично урушени и спаљени архитектонски елементи прекрили су подове унутар куће, као и артефакте, алате и разбацане посуде на претпостављеном отвореном простору“, рекао је Хорејс.
Кућа садржи доказе да су његови становници чували храну, попут житарица и семена, пружајући фасцинантне увиде у животе ових раних пољопривредних пионира из неолита.
Неолитски период на Балкану почиње око 6.500. године п.н.е. (пре око 8.500 година) и трајао је до отприлике 3.500. п.н.е. (пре око 5.500 година), иако се тачни датуми разликују у зависности од одређеног региона. Овај период је означио прелазак са лова на пољопривреду и стална насеља, при чему су се у овом региону појавиле неке од најранијих пољопривредних заједница у Европи.
Најновија сазнања са Свињаричке чуке оспоравају традиционалне претпоставке да су људи у региону током раног неолита били номадски или само сезонски насељавани на једном месту.
„Уместо номадских или само сезонски насељених малих група, неолитски пионири на Балкану су очигледно изградили стабилне куће са објектима за снабдевање и складиштење жита“, рекао је Хорејс.
На Свињаричкој чуки се ископавања одвијају од 2018. године и за то време археолози су документовали неколико фаза насељавања од раног до средњег неолита.
Ови налази се приписују старчевачкој култури, која је једна од најранијих неолитских култура у Србији и на ширем Балкану. Старчевачка култура је позната по увођењу пољопривреде и припитомљавања животиња у регион, уз оснивање малих, полусталних села, преноси Newsweek.
