За Србију је најважније да је фискална консолидација била веома успешна, али и даље на пољу структурних реформи има недовршеног посла, оценио је шеф канцеларије Светске банке у Србији Стивен Ндегва.
Он је указао да реформе у Србији предуго трају, а кад се тај посао заврши, користи се врло брзо виде.
Раст БДП од 2012. до 2017.
* Македонија 10,6%
* Румунија 10,1%
* Црна Гора 9,6
* Мађарска 8,7%
* Албанија 6,4%
* БиХ 5,5 %
* Бугарска 4,6%
* Србија 1,5 %
* Хрватска – 0,3%
– Ако ви тај посао не завршите, нико други неће. Само урадите то! Погледајте Мађарску или Румунију – рекао је Ндегва.
Све власти у Србији последњих деценија се хвале “вртоглавим”, “импресивним” привредним растом, а “лидери” у региону смо по много чему, од авијације до извоза малина. Међутим, истина није ни близу том ружичастом сценарију, а статистика је колико прецизан толико и варљив инструмент па се тако подаци могу селективно показати да би се уобличила политичка порука.
Али, Србија није никакав лидер ни у чему осим у одливу мозгова. Она је једна од пет најсиромашнијих земаља Европе, са огромном незапосленоћшу, сивом зоном, степеном корупције, стравичним губиташким јавним сектором, компликованом бирократијом и прилично јадном инфраструктуром.
Економска наука каже да сиромашније земље брже расту од богатих јер је “од нуле до један” раст сто одсто, али Србија и ту има несрећу да и развијенији у овом делу Европе расту брже од ње. На пример, Мађарска има БДП по глави становника од 14.000 долара, а Србија 6,200, а трошкови живота су приближно исти. То значи да просечан Мађар живи тачно два пута боље од Срба. И да ствар буде гора, Мађарска је порасла за 8,7 одсто, а Србија за проценат и по, наводи анализа Еуростата.
Кад се измеримо са комшијама, не само да нисмо “економски тигар”, већ пре, како је то навео својевремено др Горан Радосављевић, бивши секретар Министарства финансија, више смо “сеоски доџ који по читав дан лаје без икаквог доброг разлога и без неких резултата”.
Сам ниво плата као информација не значе ништа, јер се квалитет живота мери такозваним партитетом куповне моћи. У најкраћем, није важно колика је некоме зарада, већ шта за те паре може да купи. Са 1.000 евра се не може живети у Данској, у Србији може пристојно, а у Буркини Фасо би човек с том платом био “цар”.
А то је и даље истих 1.000 евра. И ту је Србија никаква кад се измери с комшијама јер има најнижу куповну моћ зарада од посматраних земаља према њеној висини. Већу куповну моћ у јединици валуте од Србије имају чак и Албанија, Македонија и Бугарска.
Фама о инвестицијама
Последњих година просечне директне стране инвестиције у региону износиле су 247 евра по глави становника. Истовремено Србија има свега 153 евра директних страних улагања по глави становника. Веће инвестиције по глави становника имале су Мађарска (640 евра), Црна Гора (609 евра), Хрватска (372 евра) и Албанија (273 евра).
Љ. Ивановић – Вести