ЧАК 104 града и општине, од укупно 174, колико их има у Србији, нема своје посланике у републичкој скупштини.
Међу општинама из којих нема ниједног посланика у актуелном сазиву су Апатин, Алибунар, Бач, Књажевац, Бела Паланка, Беочин, Ивањица, Косјерић, Ћићевац, Димитровград, Ириг, Црна Трава, Горњи Милановац, Мајданпек…
Тринаест општина и градова није имало посланика ни у једном сазиву парламента од враћања вишестраначја до данас. Међу њима су Гаџин Хан, Качаник, Црна Трава, Србица, Пландиште, Ново Брдо, Ћићевац… Више од пет посланика, од 1991. године до данас, није имало 97 општина, а само 28 градова имало је више од десет представника.
Највише народних представника у парламенту тренутно је из Београда – чак 97, односно више од 38 одсто.
Међу оним градовима који су се “квалификовали” за столицу у парламенту велики је број оних који имају тек неколико посланика, несразмерно броју становника. Тако Крушевац има само једног посланика, а Бор – два. Нешто боље стоје Крагујевац – са шест, Краљево – са седам, Чачак – са шест, и Ниш – са 11 посланика. Нови Сад има 16 представника у парламенту, Нови Пазар пет, Инђија три, Јагодина два…
Извршни директор ЦеСида Бојан Клачар каже да географска нерепрезентативност представља један од кључних проблема нашег изборног система. Једно од решења којима би се то исправило било би, каже Клачар, увођење већинског система, чиме би било омогућено да сваки део земље да своје представнике.
Он ипак истиче да већински систем, због других околности, не одговара Србији:
– Боље решење је увођење више изборних јединица уз персонализовано гласање у оквиру пропорционалног изборног система. Тако би, према проценама ЦеСида, било омогућено да барем 70 одсто општина и градова буде заступљено у парламенту – каже Клачар.
ЛИСТЕ КРОЈЕ У ГЛАВНОМ ГРАДУ
ГЛАВНИ разлог за лошу заступљеност општина и градова у Србији, према Клачаровој оцени, јесте то што изборни систем фаворизује утицај уског круга људи из врха странке на формирање изборних листа:
– Листе се кроје у Београду, што дестимулише активизам локалних лидера, јер су свесни да њихово деловање не утиче пресудно на то да ли ће добити место у Скупштини.
Новости.рс
