Крагујевац – И претходних година је било много проблема са противградном заштитом, али ова би могла да донесе још веће невоље пољопривредним произвођачима. Иако је сезона противградне заштите требало да почне још 15. априла, месец дана касније нема ни наговештаја да би систем ускоро могао да профункционише, каже за „Политику” секретар крагујевачког Секретаријата за ванредне ситуације Драгош Радовановић.
– За систем противградне заштите и даље је одговоран сектор МУП-а за ванредне ситуације, али се говори да би ту обавезу требало да преузме Министарство пољопривреде. Нама, међутим, нико не говори докле се стигло са преносом ингеренција, нити када би нови закон о противградној заштити, на који дуго чекамо, могао да буде донет. Питам се само ко ће бити одговоран ако град негде уништи усеве. Оштећени пољопривредни произвођачи ће доћи испред седишта неке локалне самоуправе да се жале, али општине и градови ништа не могу да ураде док надлежни републички органи не издају налог да се спроведе процедура око избора стрелаца – каже наш саговорник, наводећи да је такав налог до сада издавао сектор МУП-а за ванредне ситуације.
Крагујевачка управа је набавила 96 ракета за ову годину, на располагању је и донација од милион динара за куповину додатних количина, једним бројем ракета располаже и МУП Србије, али због нејасне ситуације око тога ко ће ове године руководити системом противградне заштите уговори са стрелцима још нису закључени, нити се зна ко стрелце треба да плати.
– Републички хидрометеоролошки завод не може да потпише уговоре са стрелцима док они не прођу обуку и обавезне лекарске прегледе, а да би се знало која ће се здравствена установа тиме бавити, претходно мора да се распише тендер. Ништа од тога није урађено, а нејасно је и ко стрелце треба да плати, МУП или Министарство пољопривреде. Стрелци су до сада од државе добијали 4.000 динара месечно, док траје полугодишња сезона, али локалне самоуправе, иако то није њихова обавеза, издвајају и своја средства, пошто је то стварно мала сума. Крагујевац намерава да за сваког стрелца месечно издвоји још по 5.000 динара, али град ту одлуку не може да донесе све док се не утврди ко ће се тим послом бавити. Тако се само вртимо укруг, а непогоде могу да нас задесе већ сутра – упозорава Радовановић.
Због овакве ситуације, потпуно је неизвесно да ли ће пољопривредницима чије усеве ове године уништи град неко уопште надокнадити штету. Већ дуго се спекулише да држава одуговлачи са доношењем закона о противградној заштити под притиском појединих осигуравајућих кућа које би од уговора са пољопривредним произвођачима о осигурању усева могле обилато да зараде. А познато је да тек неколико процената имућнијих воћара и ратара у нашој земљи има такве уговоре.
– Стварно не знам о чему се ради, али је просто невероватно да ми не добијамо никакву информацију шта је с новим законом о противградној заштити, нити како ће тај систем бити уређен. Хрватска је својевремено одустала од система противградне заштите, остављајући својим пољопривредним произвођачима да се сами сналазе, али га је поново вратила. Не желим да се ово схвати као било каква врста притиска, али мислим да би наши пољопривредници, у овој ситуацији, осим што од државе с правом очекују да уреди систем противградне заштите, можда требало да размисле и о осигурању својих усева – поручује Радовановић.
На територији Крагујевца постоје 32 противградне станице, а за сваку је потребно обезбедити најмање 12 ракета. Са поменутом донацијом и набавком додатних количина ракета, заштита пољопривредних усева ове године би била на завидном нивоу, али је проблем што се ни месец дана од почетка сезоне не зна ко су стрелци које те ракете треба да испаљују.
