Београд — Србија би, уколико измени Закон о генетски модификованим организмима (ГМО) и дозволи њихов промет и узгој, годишње директно губила најмање 500 милиона евра.
Професор на Пољопривредном факултету Миладин Шеварлић каже да би, уколико се дозволи узгој ГМО, трошкови за набавку семена кукуруза за 1,2 милиона хектара били 100 милиона евра годишње, а за набавку семена соје, која се сеје на око 200.000 хектара, били око 25 милиона евра.
“Губитак би био велики и у разлици у цени коју можемо да остваримо са садашњом конвенционалном производњом и оне које може да се добије на берзи за ГМО производе”, казао је он.
Како је додао, са годишњом производњом на 200.000 хектара и приносом од три тоне соје по хектару, Србија би у зависности од опредељења шта ће да гаји, губила или добијала 54 милина евра.
“Како расте отпор према ГМО, та разлика у цени ће бити све већа”, рекао је он и подсетио да је почетна разлика у цени била 30 евра по тони.
Према његовим речима, дозвола за узгој ГМО организама би створила економску зависност, јер би се временом уништила домаћа производња аутохтоних сорти и хибрида.
Шеварлић, који је и председник Друштва аграрних економиста Србије, сматра да ипак “постоји могућност одбране” и уколико се Закон о ГМО промени, и то тако што би све локалне самоуправе у Србији прогласиле своју територији без ГМО, што је у складу са законодавством ЕУ.
Он је подсетио да су многе регије Итаље, Аустрије и Словеније проглашене подручјима без ГМО.
“То би имало немерљиве економске ефекте. Чин проглашења територије без ГМО подиже свест потрошача и произвођача о значају здраве хране, повећава тражњу домаћих производа, развија домаћу пољопривреду и агро институте”, рекао је он и додао да су за такав процес већ заинтересоване и општине Књажеwвац и Осечина.
Професор пољопривредног факултета сматра да би Србија, уколико са Светском трговинском организацијом (СТО) споразумно не реши питање увоза и дистрибуције ГМО, требало да распише референдум или да тражи исте услове који важе у ЕУ.
Шеварлић је навео да охрабрује чињеница да је Европска комисија за пољопривреду покренула акцију да се у априлу сви грађани Европске уније изјасне да ли су за ГМО, што ће, како је истакао, послужити као плебисцитаран приступ вођењу аграрне политике Уније у домену ГМО.
БЕТА
