Србија била рајски врт преко којег је насељена Европа: Светски значајна открића наших археолога у Сићевачкој и Јелашничкој клисури

ОГЊИШТЕ старије од 200.000 година које су српски археолози недавно откопали у пећини Баланици код Сићева је прворазредна научна сензација. Тај тамни круг пепела на дебелом слоју земље и стена испечених ватром осветљава један од најзагонетнијих периода у историји људске врсте.

– Нова открића из Сићевачке и Јелашничке клисуре, као и из долина Пека и Тимока, потврђују хипотезу да је модерни човек са Блиског истока кренуо у колонизацију Европе преко територије Србије и наставио на Запад узводно Подунављем – каже археолог проф. др Душан Михаиловић, са Филозофског факултета у Београду, вођа тима чија су открића прославила Србију у научном свету и нацртала нову карту ширења људске врсте.

Српски археолози су пронашли доказе да су у Србији савремени људи живели неко време заједно с неандерталцима. Као и да је током врхунца последњег леденог доба модерни човек на подручју Србије нашао уточиште у коме је преживео. После отапања глечера он је освојио Европу, а истовремено су мистериозно нестали њени стари становници, неандерталци.

Донедавно, наука је сматрала да су били примитивнији и инфериорнији у односу на грациознијег, интелигентнијег, продуховљеног савременог човека који их је истребио. Неки научници су сумњали у ову хипотезу, подсећајући да су неандерталци робусни, али да су само уз помоћ интелигенције могли да преживе ледена доба у Европи. Показало се да су били у праву.

– Нове аналитичке методе откриле су другачији свет преисторије. Ових дана је анализа материјала из гробнице неандерталаца у пећини Шанидар у Ираку потврдила да су они сахрањивани ритуално, са цвећем, што доказује да су имали симболичко мишљење. Огњиште из Баланице показује да је неандерталац, као и савремени човек, умео да контролисано користи ватру – каже проф. др Михаиловић.

Најстарије Огњиште од пре 200.000 година

Дебео слој трагова горења у кругу од око пет метара унутар Баланице показује да су неандерталци овде имали стално станиште и да су пре 200.000 година познавали вештину добијања ватре.

– Слична ватришта су проналажена, али су она кратко коришћена, па је тешко поуздано утврдити да ли су пламен ужегле људске руке или је он настао природним путем и само је одржаван. У Баланици је несумњиво да је ватру на њему палио неко ко је знао како да се то уради. Ватриште је било центар друштвеног живота, око кога се окупљало, седело, јело, разговарало… То је доказ да је Баланица била базна станица људи, а не само сезонски логор – каже проф. др Михаиловић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Наша веровања о диносаурусима можда су потпуно ПОГРЕШНА

Истраживања српских археолога и анализе светских лабораторија потврђују да је Баланица једно од најстаријих непрекидно насељених места на свету. У њој су откривени остаци најдревнијег претка савременог човека у Европи, који је овде живео пре више од 500.000 година. У истој пећини су очувани трагови насеобине неандерталаца који су око 400.000 година владали Европом. У пећини над Сићевачком клисуром су нађени и трагови првих савремених људи који су преко Балкана пре око 44.000 година преплавили Европу.

– Зашто су сви они живели у Баланици? Одговор је прилично једноставан: пећина је изнад корита Нишаве, где су велики биљоједи, као што су мамут, бизон, тур, дивовски јелен и носорог, долазили на појило. И неандерталци и модерни људи су их ловили из заседе у пећини. Као и козороге на околним висијама. Поред Баланице је и извор. Дакле, идеално место за живот. Али нису само људи из Баланице ловили животиње, већ и обрнуто. У најнижим археолошким слојевима открили смо људске остатке које су као плен донели грабљивци, вероватно дивовске пећинске хијене – каже проф. др Михаиловић.

Остаци скелета у Баланици

Нова истраживања ширег подручја показала су да пећина Баланица није била усамљено станиште у пустоши, напротив. У оближњој Јелашничкој клисури су такође пронађена многобројна људска станишта из дубоке преисторије.

– У ствари, прве сигурне трагове неандерталца у Србији, старе 102.000 година, нашли смо у пећини Пештурини у Јелашничкој клисури. Поред њихових скелетних остатака нашли смо и кост са урезаним линијама која им је служила као украс, а изгледа да су се украшавали и перјем и канџама животиња. Пештурина је неандерталцима служила као повремени сезонски логор, јер смо у њој пронашли кости великих месождера из истог времена, као што су пећинске хијене, медведи и лавови – каже проф. др Михаиловић.

Камени ножеви и стругачи

У најмлађем археолошком слоју Пештурине пронађени су камени ножићи модерног човека, који је ту нашао уточиште и преживео врхунац последњег леденог доба које је почело пре око 29.000 година.Појаву савременог човека у Европи пратиле су учестале климатске промене и природне катастрофе. Пре 40.000 година дошло је до највеће ерупције вулкана за последњих 200.000 година (Флегрејска поља код Напуља), а вулкански пепео је прекрио територију од јужне Италије до степа јужне Русије. Током ископавања ми наилазимо на слојеве тог вулканског пепела. За разлику од неандерталаца, који су након овог догађаја изумрли, савремени људи су опстали у окружењу “вулканске зиме” која је уследила након ерупције – каже проф. др Михаиловић.

У пећинама Сићевачке клисуре људи су преживели ледено доба

КРЕАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА

Донедавно је важило мишљење да су неандерталци били готово животиње, за разлику од савременог човека који је био напредан, имао симболичко мишљење, стварао уметност и слично.

– Није баш тако. Модерни човек постоји 300.000 година и није стварао ништа нарочито више од неандерталаца, за које сад знамо да су имали неко симболичко мишљење. Тек пре око 35.000 година долази до праве креативне револуције, чији је узрок још увек тајна. Све до тада уметност савремених људи и неандерталаца се сводила на кости са урезима, као на онима из Јелашничке клисуре – каже проф. др Михаиловић.

Проф. др Душан Михаиловић

ТРИ СЕОБЕ

НАЈУГЛЕДНИЈЕ светске лабораторије испитују налазе из Баланице да би се прецизно утврдило ко је направио и користио огњиште.

– Није искључено да су у њој боравили и савремени људи из првог

БЛИСКИ РОЂАЦИ

Нове аналитичке методе су утврдиле да је долазило до мешања неандерталаца са савременим људима.

– У пећини на Карпатима нађене су кости модерног човека, чијом анализом је утврђено да имају чак седам одсто генетског материјала неандерталаца, што је врло блиско сродство.

Реконструкција изгледа неандерталца

Код данашњих људи откривено је од један до четири одсто неандерталског ДНК материјала – каже проф. др Михајловић.