ТРЕНД смањења становништва наставиће се до 2050. године када ће Србија имати 6,3 милиона становника што, како наводе демографи и статистичари, значи да ће се по броју становника вратити 100 година уназад, изјавио је данас у Нишу социолог Љубиша Митровић.
Митровић, који је координатор научног скупа „Демографски проблеми југоисточне Србије и могућности изградње пронаталитетске националне стратегије и политике” организованог на Универзитету у Нишу, рекао је да Србија има око 7,5 милиона становника.
Он је рекао да настављање тренда губитака становништва тражи радикалну преоријентацију јавних политика у погледу кључних питања као што су промена стратегије развоја и стављање акцента на равномерни регионални развој, на развој пољопривреде и села и на масовно запошљавање.
„Да су подстицајна средства која се дају страним инвеститорима дата за развој малих и средњих домаћих предузећа и за подстицај рађања сада бисмо имали посве другачију демографску слику”, рекао је Митровић.
Министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић изјавила је да је “аларм одавно звонио”, да су стручњаци одавно указивали да ће Србија доћи у стање демографске катастрофе.
Она је казала да је по подацима статистичара 2016. била година у којој су демографски подаци за Србију били најлошији у последњих 120 година.
„Прошле године је у нашој земљи умро преко 100.000 људи, а рођено је мање од 65.000 беба”, казала је Ђукић Дејановић.
Она је оценила је да су демографски подаци веома лоши за југоисток Србије, наводећи да се на том подручју годишње на 1.000 становника роди од четири до пет беба, а умре преко 20 људи.
Додала је да је званична статистика забележила да на подручју општине Црна Трава 2013. године није рођена ниједна беба.
Наводећи да је први пут ове године седам општина добило буџетска средства за пројеката чији је циљ повећање наталитета, Ђукић Дејановић је казала да у подстицај рађања морају активно бити укључене локалне самоуправе, здравствене и образовне установе, регионалне привредне коморе и развојне агенције, као и канцеларије за младе.
Организатори научног скупа у Нишу су огранак Српске академије наука и уметности у Нишу и Филозофски факултет у Нишу.
Бета