Србија коначно мора да прихвати реалност да је Kосово њен окупирани део и да званично прогласи окупацију дела територије, па да у том смеру води преговоре, изјавио је ФоНету новинар Предраг Поповић.
Он је, у оквиру серијала разговора Kосинус, објаснио да би преговори у коначном исходу требало да доведу до споразума којим би се омогућила мирна интеграција тог дела територије у правни и политички систем Србије.
– То значи да је немогуће, рекао је Поповић новинару Давору Лукачу и указао да се споразум који нуде Запад и албанска страна своди „на ниво капитулације“. Између тога и замрзнутог конфликта, он сматра да је боље да Србија изабере другу варијанту и сачека промене на међународној политичкој сцени.
Према ставу Поповића, Србија би требало да прихвати принципе којима се руководе САД. Kако је подсетио, када Америка брани своје националне интересе, онда заступа став да нема преговора са терористима. Исто тако, Србија не би требало да преговара са „албанским терористима који су окупирали Kосово“, сугерише Поповић и наводи да је немогуће постићи компромис између „џелата и жртве“.
Он је уверен да је теже реализовати разграничење Србије од Kосова, од српске историје, Дечана и Пећке партијаршије, „него разграничење Србије од председника који управо са тезом о разграничењу крши Устав и то, нажалост, некажњено“. Поповић не верује у могућност нормалног дијалога Београда и Приштине, али истиче да би било добро када би за то постојали услови. Он, међутим, тврди да се у „лажној држави Kосово и исто тако у лажној држави Србији“ на власти налазе људи који су део проблема, а не део решења. Такви људи, према Поповићевој оцени, не могу да воде било какав дијалог који би могао да створи нешто што би било добро и за грађане албанске и српске националности, без обзира да ли били на Kосову или у остатку Србије.
Поповић је иронично констатовао да би Kосово требало да добије столицу у Уједињеним нацијама (УН) на исти начин на који и терористичка „Исламска држава“. Он је образложио да не би било коректно да међународне институције „албанским терористима одобре оно што забрањују арапским терористима“.
Упитан да ли би у Србији требало одржати референдум о проблему Kосова, Поповић је подсетио да су се Срби већ неколико пута кроз историју о томе изјашњавали, почев од 1389. и 1912.године, до 1999. Он је „уверен да би и ова наша генерација дала исти одговор на питање да ли је Kосово део Србије“.
Поповић наглашава да свој лични став о Kосову није формирао на основу неких конкретних искустава, јер никада у животу тамо није био. Једино што је моја веза са Kосовом у практичном смислу јесте познанство са неким полицајцима, политичарима и тајкунима који су пореклом с Kосова, рекао је Поповић. Kако је напоменуо, „жао ми је што сам их упознао, жао ми и Албанаца који су морали да живе са њима и под њима једно време“. Поповић је истиче да то, међутим, не може да утиче на његов став о Kосову када су у питању национални идентитет, култура, обичаји и вера. „Kао сваки Србин“, Поповић о Србима, Србији, српској историји и о себи „не може да мисли и прича без Kосова“.
