У јеку дебате о политичкој коректности и слободи говора у Европи, на ред је дошла и Србија. Контраверзни закони о „говору мржње“ протеклих недеља резултирали протестима и нередима у Великој Британији и Немачкој, као и судским процесима, па не чуди да се забринутост за личне слободе пренела и на исток Европе.

По први пут од доношења правих регулатива на ову тему, које су усвојене 2009. године појавили си се захтеви да се закон о „говору мржње“ уклони због његове непрецизности, коришћења за прогон неистомишљеника и непримењивања закона на случају када мржњу шире појединци који су имају политичку моћ или су блиски естаблишменту.

Покрет за слободу и независност заказао је трибину под називом „Промоција политичке некоркентости“, са темом измишљени говор мржње и манипулација појмом. У позиву на трибину која ће се одржати у среду 11.априла од 18х, на Теразијама 45 организатори кажу да је закон о говору мржње у Србији крајње непрецизан и отоврен за тумачење онима који имају моћ у држави и ставара основу за масовну цензуру у медијима и на друштвеним мрежама.

„Иако нико не подржава ширење мржње, овакав закон је до те мере отворен за тумачење да је постао претња свакоме ко се одлучи да изнесе своје мишљење. Свака политичка изјава може да се изврне, извади из контекста и прогласи за говор мржње, што показује судска пракса у земљама ЕУ, где се противници власти редовно гоне под изговором да се ради о борби против мржње, а таква цензура и прогон постоје и у Србији“, каже се у саопштењу.

Како истичу из ПСН сфера слободе говора мора да буде независна од државне регулативе, а једини критеријум за кривично гоњење треба да буде директно позивање на насиље и дискриминацију, а не различите интерпретација тога шта значи мржња.

Како се наглашава у сопштењу увредљиво је рећи да су грађани Србије склони мржњи до те мере да ће уколико укинемо овакав закон они постати љубитељи мржњи, јер то није био случај ни пре доношења закона 2009. године. Против очигледне мржње се треба борити аргументима, а не конфузним законима који су по својој природи отворени за широка тумачења, а поред тога нико није гонио појединце као што су Теофил Панчић који је изјавио да је Република Српска цркотина на путу, Јелену Милић која је рекла да Русија нажалост постоји и Сергеја Трифуновића који је изјавио да постоје „цигански приручници-укради сам“ што показује на да закон о говору мржње важи само за неке грађане, наводи ПСН.

Закони овог типа гуше јавну дебату и сеју страх међу грађанима, који се плаше да кажу шта мисле, како не би били прогоњени у јавности од стране политичких невладих организација и гоњени пред судом. Све већа популарност и изборни успеси „политички некоректних“ политичара као што су Виктор Орбан, Марин Ле Пен, Хајнц Кристијан Штрахе, Матео Салвини, Герт Вилдерс и Владимир Путин показују да је људима мука од политичке коректности, а исто тако се осећају и бројни грађани Србији – закључују у Покрету за слободу и независност.