Елементарна непогода која се обрушила на територије Србије, БиХ и Хрватске, однела је на десетине људских жртава, хиљаде кућа, а клизишта су носила путеве, пруге, чак и гробља.

Последице разорних поплава у Србији у овом тренутку нико с великом прецизношћу не може да процени, али док још унесрећени људи бришу сузе због губитка најближих и имовине, држава је кренула у пописивање разорене имовине.

Према информацијама Министарства за инфраструктуру, од 17.000 путева првог и другог реда у Србији, уништено је више од 3.500 километара. Уништено је или оштећено 250 мањих мостова, као и 2.500 стамбених објеката. Поједине пруге су такође оштећене, а повремено је у прекиду и пруга Београд – Бар. У Србији се створило више од 1.000 клизишта а највише су погођени Косјерић, Мали Зворник, Бајина Башта и Горњи Милановац. Председник општине Бајина Башта Радомир Филиповић изјавио је да је ситуација катастрофална у засеоцима, из минута у минут се мења, људи су одсечени од света, а сваког тренутка се јављају нови проблеми. Србија је после поплава до гуше у блату, брда се померају, а куће нестају.

Ипак, највећа штета је она начињена пољопривреди. О каквим размерама је реч можда најбоље сведочи да је Србију суша 2011. године стајала 1,5 милијарди евра. Овога пута 80.000 хектара је под водом, штета би могла бити и већа. Професор Пољопривредног факултета у Београду Миладин Шеварлић истиче да је чињеница да Војводина није много погођена добра вест за српски аграр.

– Последица ће свакако бити и то по воће и поврће, а и пчеларство је веома погођено. Треба знати да смо прошле године извезли меда у вредности већој него свињско и говеђе месо. Велике штете има и сточарство.

Директор Ветеринарског специјалистичког института у Јагодини др Зоран Рашић, изјавио је Тањугу, да је за само један дан на подручју Свилајнца уклоњено седам тона лешева. У околини Чачка пронађене су 1.344 мртве животиње које су се удавиле у поплавама.

Према подацима Привредне коморе Србије, од укупно 121.000 привредних друштава и 224.000 предузетника у Србији, у општинама које је задесила незапамћена елементарна непогода налази се око 11.500 предузећа и 26.000 предузетничких радњи, што је приближно 11 процената свих регистрованих привредних субјеката у земљи. У ПКС истичу да су у аграру највише страдале ратарске културе – кукуруз, соја и сунцокрет, ране врсте воћа – јагоде, малине, купине, као и све врсте поврћа. Бруто домаћи производ у пољопривреди износи 6,2 милијарде долара и битно је да штете не пређу 10 процената, наводе из ПКС.

Насипи стари 20 година

Начелник сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије Предраг Марић каже чак 23 општине и града немају добру одбрану од поплава.
– Имамо насипе старе 20 и више година и они пропадају ако се не улаже у њихово одржавање.

– Колика је штета још нико не зна, сам сам правио рачунице, ако је само 10 одсто умањена производња у односу на укупну производњу, то је око 500 милиона долара, а то су огромне штете – рекао је Милан Простран, секретар одбора за аграр Привредне коморе Србије. – Имамо 35.000 километара под каналима, али је 90 одсто запуштено, функционишу, али са веома малим капацитетом. Велики системи као што су Дунав-Тиса-Дунав, Ибар-Лепенац и Морава су три велика система који су искључиво рађена за одводњавање.

Поред пољопривреде страдао је и електроенергетски сектор. Држава је једва одбранила термоелектрану “Никола Тесла”, река Млава пробила је и други ниво насипа и копа Дрмно и термоелектрани Костолац Б, те је угаљ наквашен и бескористан за производњу. На коповима се створило језеро четврто по величини у земљи!

У 2012. ни један једини динар није потрошен за јачање и изградњу насипа и бедема на ризичним тачкама великих река, па Србија ни ове године није спремна за поплаве. Затрпани и неочишћени канали и одводи, импровизовани мостови и изграђени објекти тамо где им није место, слика су немара и јавашлука у појединим општинама. Рачунице кажу да је однос новца који треба уложити у заштиту и штете која након поплава настане увек је један према десет. Држава и даље у одбрани од поплава примењује искључиво тактику гашења пожара. в.д. директора ЈП Србијаводе Горан Пузовић каже да је ситуација таква јер нема пара.

– У 2012. години имали смо 50 одсто мање средстава него у претходној. Уместо 1,5 милијарди динара, добили смо нешто више од 600 милиона, а то је за 20 одсто мање од онога што нам је потребно за редовно одржавање водотокова. Онда вам је јасно да нове насипе и бедеме нисмо могли да правимо – каже Пузовић.

Новинар и војни аналитичар Мирослав Лазански уздрмао је јавност у Србији ауторским текстом у којем је окривио државу за пропусте.

– Инжењерију смо као род копнене војске свели на минимум. Где су нам инжењеријски лансирни мостови, где су нам понтонски, а где бејли мостови да одмах премостимо терене тамо где се то одмах може? Зашто су нам камиони-цистерне за воду толико стари? Зашто немамо јединице инжењерије за овакве ситуације? Ко је крив што су својевремено послушана наређења из иностранства како преуредити војску? Посебна је прича набавка нових хеликоптера, ово што сада лети је недовољан број и то се и сада показало.

Премијер Александар Вучић каже да је штета коју је Србија претрпела у поплавама прешла 0,64 одсто БДП, што је услов за помоћ из фонда ЕУ, те да, према тренутним проценама, износи око 174,5 милиона евра. Угрожено је 39 општина где живи око милион људи.