Професор на Природно-математичком факултету у Загребу Стјепан Штерц каже да је укупна површина поплављених подручја у Србији, Босни и Хрватској већа од територије Словеније, Израела или Кувајта.

– Уз пуно уважавање чињенице да су разорне поплаве последица глобалног отопљавања, све ово се могло предупредити да није наслеђа које су власти минулих деценија оставиле за собом. Нису прочишћени канали, водопривредна инфраструктура нам је запуштена и да је то којим случајем одржавано како треба, не бисмо били у проблему у каквом смо сада – каже професор Штерц.

Широм Србије затрпани су и неочишћени одводи и канали, а неодржавање водотокова има своју цену. У последњих 15 година десило се седам поплава већих размера у Србији и то 1999, 2000, 2005, 2006, 2007, 2009. године, а последње три године боримо се са сушом. Кад се додају пожари, снежни сметови, може се рећи да смо у сталном рату са природом.

Протеклих дана показало се да војска, полиција и Дирекција за робне резерве немају довољно чамаца, пумпи, агрегата, батеријских лампи, ћебади, пелена, конзервиране хране. Колико се обраћа пажња на Сектор за ванредне ситуације најбоље илуструје податак да је буџетом за 2013. годину Сектору намењено око 13 милиона евра, а онда је ребалансом буџета Сектор је остао без 75 одсто првобитног буџета! После Албаније, Србија има најмање ватрогасаца у Европи.