Нико у Крупњу пре десет дана није могао да сања каква ће катастрофа погодити ову варошицу са 15 мостова, под планином, ни какво ће му разарање донети речице Богоштица, Чађавица и Кржава, чијим спајањем у центру места настаје река Ликодра.

Прошле среде природа је овде помахнитала. За тили час место је добило ожиљке које ће уклањати годинама, а четири дана било је одсечено од света. Неким Крупањцима сав иметак је одећа у којој су побегли пред водом.

Свака улица милион судбина. Они који више немају кров над главом смештени су у хотелу Пегаз.

Ту је седмочлана породица Мигић. Прекидамо их у доручку, на столу туњевина из конзерве. Глава породице Мевлудин овде је са супругом Павлином, професором географије, ћерком Бранком, сином Дариом, снајом Цаком и унукама Валентином од три и по, и шестогодишњом Виолетом. Када су се ту судариле подивљале речице збрисале су две куће, од једне је остао зид купатила са кадом и бојлером, а од друге ништа. Мигићима је кућа остала, али нема више окућнице.

– Када смо видели шта вода ради, по киши и блату, са децом у рукама једва смо преко брда успели да се склонимо. Све нам је вода однела, шупу, двориште… Од четвртка смо у хотелу. Не знам докле ћемо. Не знамо шта ћемо, хоће ли се икада речно корито поново урадити. До куће не можемо и да хоћемо, а и брдо иза нас изгледа клизи – каже Павлина покушавајући да задржи сузе.

– Имали смо двориште од ар и по, а сада ни метра, нема ни терасе, ни воћа. Од куће до Ликодре било је петнаестак метара, а сада из куће улазимо директно у разваљено речно корито. Јутрос су машинама срушили мост за који смо три године гањали дозволе, паре сам позајмљивао да га урадимо, а сад су га срушили без нашег знања. Кућа је остала, али не знам колико је безбедна – каже Мевлудин док показује оно што је остало од моста и кућу преко реке.

Узводно разваљене куће. Остали зидови и врата која воде у празнину. Тамо где је била кућа гомила шута. Ту је била и кућа Шабана Суљића од 90 квадрата, који од имовине сада има само одело у коме је био у среду.

– Ништа нисам изнео сем главе на раменима. Успели смо да изађемо, супруга, син, снаја и двоје унучади. Гледао сам како вода уништава све што сам стварао, хтео да скућим за сина, али сада немамо ништа – каже сломљено док из далека још хуји мутна речица.

Делови уз реке и речицу Змајевац изгледају као да је њима протутњао Дунав, а онда се нагло смањио. Тоне блата, земље, песка, донела је вода у подруме, приземља и дворишта. Уместо куће гомила црепа, нешто даље као да је од картона друга изврнута са све темељом. Слике из филмова катастрофе у центру Рађевине. За Крупањ сада сви знају.

Према досадашњим подацима, у самом Крупњу под водом је било око 500 кућа. Осам је вода потпуно порушила, осам је оштећено и нису за становање, док је по крупањским селима клизиште оборило 11 кућа.

На Богоштици су пала четири моста, по два на Кржави и Брштици, а од 15 малих пешачких мостова у Крупњу је остао један.

Крупањ је рањен, али није побеђен, како рече један мештанин, док је главе на раменима, све ће се ово поправити и изградити. Није ово прва невоља која погађа нас и земљу Србију. Жилави смо ми.

Рачун за помоћ

Нема још процена о висини штете, али је сигурно да ће се ова општина, девастирано подручје чији је степен развијености испод 50 посто републичког просека, дуго опорављати од овога. Општина је отворила динарски наменски рачун код Управе за трезор за уплате финансијске помоћи у отклањању штета од поплава. Прималац је Општина Крупањ, сврха уплате – помоћ за отклањање штета од поплава, број рачуна 840-3057741-98, модел 97, позив на број 42051.

СУТРА – Србија дан после (5): Шума која хода

Вести