У Србији која је управо преживела потоп библијских размера нико не може са сигурношћу да одговори на питање шта је горе – поплаве или клизишта? Они који живе поред великих река тврде да ништа горе не постоји од поплава, они у брдовитим деловима Србије ће рећи да су клизишта највећа опасност, а житељи рудничко-таковског краја мисле да ништа горе на овом свету не постоји од поплаве и клизишта заједно, али слично ће одговорити и житељи општина Љиг, Бајина Башта, Крупањ, Ваљево, Лајковац, Косјерић где се након стогодишњих киша и незапамћених поплава активирало на хиљаде мањих и већих клизишта.
Понегде, као у селу Ребељ на планини Медведник код Ваљева, покренула се готово цела планина и са лица земље збрисала цело село. У рудничким селима Драгољ, Трудељ и Варнице клизишта су однела многа домаћинства…
Када су се, после незапамћених поплава, реке повукле у своја корита остављајући за собом призор из пакла, кренула су клизишта којих у овом тренутку на териорији рудничко-таковског краја има више од 350 и из часа у час тај број се повећава.
У селу Полом на падинама Сувобора стиже се само планинским козјим стазама.
– Ако ме питате шта немам, онда би одговор био да немам ништа што сам имао јер ми је клизиште однело све. Отац ми је умро пре четири године и сада, нека ми Бог опрости, мислим да је добро што није доживео несрећу која нас је задесила. Кућу је правио још мој деда Јован Дамљановић и то није била кућа, већ права тврђава направљена да издржи све планинске недаће. И издржала је прве ударе водене бујице, али се онда пробудила планина, Рудник је злосутно зашкрипао, почео је да тутњи, а читаво брдо је почело да се наваљује на кућу која више није издржала – каже за “Вести” Гордана Милојевић.
И у домаћинству Драгана Мартиновића из истог села апокалиптичне слике. Кућа је разрушена, али су макар у свој тој несрећи спасли комшију Драгољуба Станошевића.
– Навикао комшија Драгољуб да иде путем којим је вазда ишао, али није ни слутио да тамо више нема ни брда ни пута. У једном тренутку Драгољуб нестаде, ваљда се стрмекнуо у рупетину која је направило клизиште. Сви из куће потрчасмо, читава шума клизи у усправном положају, али некако стигосмо. Драгољуб упао у дубоко блато које му је стигло до испод грла. Спасавасмо га, богами, скоро два сата – истиче Радослав Мартиновић.
Кромпир и јаја за Обреновац
Ситуација у којој је био читав Моравички округ показала је невероватну хуманост и солидарност. Станко Томовић, један од највећих произвођача кромпира у читавом крају који је, иако је и сам претрпео велику штету на својим њивама, не чекајући никаве апеле за помоћ, у свој камион натоварио је пет тона кромпира, пола тоне јабука, 3.000 јаја и једну тону флаширане воде и све то само њему познатим путевима отпремио унесрећенима у Обреновцу. Са друге стране, председник МЗ Богданица Неђо Чоловић је правећи списак за помоћ Црвеног крста своје име ставио међу првима којима је помоћ потребна, иако за то, тврде активисти Црвеног крста, није било објективних разлога. Случај алавог председника МЗ је остављен да се разматра када прођу поплаве и клизишта.
Вести
