Булатовићи из Крагујевца су обична српска породица, средње класе. Јасмина и Срђан су запослени, имају двоје деце и треће на путу.
О луксузу, као што су зимовања и летовања, не размишљају. Имају свој дом, али планирају да оду у иностранство, јер у Србији не виде бољитак, пре свега за децу.
– Имам ћерку Ксенију која има 12 година и Ивону која има непуне две. Старија иде у школу, игра кошарку… Млађа је још беба. А супруга ми је у другом стању. Чекамо принову – прича Срђан Булатовић у свом дому, који је леп, сређен. Има радости, здравља, али би све било лакше када би било више пара.
Срђан ради у ЈКП „Градске тржнице“. Плата му је 31.000 динара. Супруга Јасмина ради у фабрици аутомобила „Фијат“ иако је у шестом месецу трудноће за 38.000 динара. Укупно зарађују 69.000 динара, али када се одбију сви трошкови, живот се своди на штедњу.
Ту су и јаслице, које коштају 4.000 динара. На летовање и зимовање нису ишли последње три године…
У месарама купују само по једну виршлу
– Имамо добре пријатеље у Црној Гори, живе на мору. Зову нас да дођемо, ништа не треба да платимо. Али, ако не дајемо за смештај, опет треба да се понесе новац. За храну, за пут… Треба деци да се купи сладолед…
Просечна плата у приватном сектору у Краљеву је око минималца, дакле 21.000 динара. Само струја, грејање, вода и изношење смећа месечно просечну породицу коштају 12.000 динара.
– Немам никаква примања. У Фабрици вагона од јуна 2013. године не примам плату, одбијен сам за једнократну помоћ и у Центру за социјални рад и код помоћника градоначелника за социјална питања. На издржавању сам са супругом код мојих сестара, других рођака, комшија и пријатеља – прича за “Блиц” Миломир Ћирковић из Краљева.
Мање од 1.000 динара дневно
– Трудна сам, имам бебу, мало дете. Кредит за реновирање куће нам односи 30.000 динара. За дете само „памперс“ пелене коштају 5.000 динара. За старије дете рата за књиге кошта месечно 5.000 динара. Када се одбије све, и трошак за комуналије, остаје мање од 1.000 динара дневно. То је довољно за храну, и то за децу – прича Крагујевчанка Јасмина Булатовић.
Има радости и здравља, али би све било лакше кад би било бар мало више пара
У Краљеву, према евиденцији НСЗ, има 13.000 незапослених, а куповна моћ је толико опала да се на пијаци скоро све купује буквално на граме. У месарама се купује једна виршла, облачења на најлон пијаци су постала уобичајена појава, а породични изласци су давна прошлост.
– Сваког месеца купујем 25 килограма брашна и десет килограма масти да бисмо имали шта да једемо. Супруг је војник по уговору и од плате која је била 35.000 скинули су 4.000. Ја не радим, а имамо двоје деце. Књиге за старије дете су 13.500, школа у природи 15.000. Посао не могу да нађем, јер ми и за мале продавнице треба веза – испричала нам је Марија Пендић.
Н. Радишић, Н. Божовић, Блиц
Фото: Н. Раус
Daj Boze da svaka familija u Srbiji koja zivi lose ima 70 000 mesecnog prihoda.
Ja sam student, ima nas cetvoro i zivimo od oceve plate koja iznosi 20 000 i majcine od 10 000. Ja radim vikendom u kuhinji(radno vreme mi je min.12h za dnevnicu od 15e) , brat je jos uvek dete.
Pa, prezivljavamo. I niko se ne zali. Dobro je dok imamo da “kupimo” zdravlje. Hrana je luksuz.
Jedemo da prezivimo.
A, mi spadamo u vecinu.. Ko moze, neka bezi sto dalje od nase Srbije.
moglo se nekako i preziveti ,dok ovi seseljeva deca nisu na prevaru na vlast, sad je kraj zivota u srbiji.