Нови талас миграната прети Европи након што је Ердоган запретио отварањем граница за избеглице. На том путу Србија им је тампон зона.
Без обзира на релативну стабилизацију сукоба на североистоку Сирије, поједине европске земље бележе пораст броја миграната, а најновије претње председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана да ће отворити границе за избеглице навеле су стручњаке на закључак да би Стари континент могао да се суочи с новим таласом миграната.
То нам је потврдио и директор Центра за помоћ и заштиту тражиоцима азила Радош Ђуровић који очекује да ће због ситуације на турско-сиријској граници бити повећан број миграната који беже из Турске на грчка острва, а потом преко Северне Македоније стижу и у нашу земљу.
Ердоган користи ситуацију да преговара са ЕУ
Он каже да још од јуна у Србију стиже већи број миграната него ранијих месеци, а међу њима је већи број Сиријаца, што објашњава намером тамошњих власти и акцијама полиције да дуж границе са Сиријом присилно насели избеглице које су нашле уточиште у Турској.
ИНДИKАТОРИ ПОГОРШАЊА
– Турска би у тзв. тампон зонама да се разрачуна са Kурдима између осталог и насељавањем других народа и такве политичке мере изазивају потресе код тих људи и то је главни разлог зашто још очајније почињу да мигрирају ка Европи. Ово је први пут да су након велике мигрантске кризе 2015. сви индикатори повећани и уједно и забрињавајући. У прилог томе говори и податак да је у Грчку ове године стигло преко 45.000 људи а да је само у септембру забележено 10.000 оних који су дошли са Блиског истока. То је само један од значајних индикатора да долази до погоршања – објашњава нам Ђуровић.
Kаже да је поред пораста миграната из Сирије евидентиран и повећан број Kурда из Ирака који у Турској не могу да добију ни избегличке карте као и Авганистанаца код којих је у њиховој матичној земљи драстично погоршана ситуација са све јачим талибанским покретом.
– Сада опет имамо пуне паркове миграната у Београду, што доскора није био случај, а слична је ситуација на границама дуж Босне, Хрватске и Мађарске. То је доказ да се суочавамо са новим проблемом – сматра Ђуровић.
То је, према његовим речима, уједно и знак за надлежне органе у Србији да се озбиљније позабаве овим проблемом.
РАЗВИЈАТИ СТРАТЕГИЈЕ
– Сигуран сам да Турска ипак не жели дестабилизацију и неконтролисани развој догађаја у региону. Турци помно прате ситуацију у ЕУ и сматрам да не намеравају да потроше свој мигрантски уцењивачки потенцијал који имају према Европи, па зато мислим да не може да нам се понови 2015. година, када је кроз нашу земљу ка Европи прошло више од милион људи. Али, сада и Европа има своје баријере које су спремне да се активирају, што нас доводи у најосетљивији положај јер постајемо једна врста чистилишта у предворју ЕУ. То је уједно и знак да морамо ужурбано да се припремимо за све сценарије. Не можемо само да чекамо и да се надамо да ће овај проблем да нас заобиђе. Морамо да имамо јасно развијене стратегије за све изазове који нас могу очекивати како бисмо могли контролисати миграцију – поручује Ђуровић.
ЕРДОГАНОВА ИГРА
Председник Форума за стратешке студије ИДН др Невен Цветићанин сматра да ће дипломатски разговори на релацији Турска – Русија и Турска – ЕУ највише утицати на то да ли ће Турска пустити нови талас миграната, а да је након разговора председника Русије Владимира Путина и Ердогана у Сочију, где је дефинисана ситуација у Сирији, лопта дефинитивно пребачена на европски терен.
– Да ли ће мигранти кренути из Сирије преко Турске у Европу зависи много од тога да ли ће се сви држати постигнутих договора везаних за ситуацију на Блиском истоку. Ердоган је тренутно господар ситуације са мигрантима и он је добио својеврсну улогу кључара европског континента. Он има јак аргумент за преговоре са ЕУ и сада је у могућности да поставља нове услове – сматра Цветићанин.
Додаје и да ће Ердоган као кључар са прагматичном политиком сигурно искористити неспремност ЕУ која је потпуно затечена тренутном ситуацијом у Сирији, те да ће вероватно тражити одређене економске, па и неке друге бенефите од ЕУ.
ПРЕГОВОРИ
– Турска је још пре пар година закључила уговор са ЕУ о реадмисији миграната и за то је добила неке економске бенефите, а сада би могла да инсистира и на неким другим стварима као што је рецимо побољшање положаја турске мањине у појединим земљама ЕУ и слично – прича нам Цветићанин.
Према његовим речима, најбоље би било да ЕУ одреди легалне мигрантске руте како се ти људи не би мучили и како тај процес не би био стихијски и управо зато треба да направе одређене стратегије, да испреговарају са свим земљама транзита, као што су то земље Западног Балкана и да се види да ли и оне могу имати неке користи.
Полиција у Солину у аутобусу привела четири мигранта
– Најновија истраживања показују да је питање миграната постало важније од питања економије, организованог криминала или климатских промена у појединим земљама Европе, што доста говори о томе колики је значај тог проблема. Зато Европа мора да зна шта жели да постигне и како би то надокнадила земљама транзита и коначно како бисмо и ми могли да знамо шта се од нас очекује. За нас је свакако најбоље да Турска и ЕУ постигну договор око миграната који ће се поштовати – оцењује Цветићанин уз напомену да и уз најмрачније сценарије не очекује велики прилив миграната као што је то било 2015. године, већ да очекује да се они на махове пуштају у процесу преговора.
Подсетимо, Грчка је још пре месец дана затражила помоћ од ЕУ у решавању мигрантске кризе настале у тој земљи, где тамошњи кампови не могу више да приме људи, па долази до сукоба око хране, употребе купатила…
Због повећаног броја миграната мађарски премијер Виктор Орбан запретио је да ће на границу извести војску како би спречио све покушаје илегалног проласка кроз њихову земљу.
– Мигранти који су дошли у Француску коштали су је око осам милијарди евра.
Извор: Блиц
