Још увек се није слегла прашина у вези са отровним дечјим кашицама Јувитана, а нови скандал је већ узнемирио јавност. Појавиле су се спекулације да је неколико тона замрзнутог меса из 1982. године које је стигло у луку Бар намењено српском тржишту.
Пре три године сви су брујали о повећаној количини афлатоксина у млеку, а пре четири о сумњивој пилетини из Аргентине. Кинеске играчке прекривене токсичним бојама, тешким металима и разним другим отровима нашле су се својевремено у српским дечијим продавницама.
Према речима Петра Богосављевића, председника Покрета за заштиту потрошача Србије, наша земља је рај за продају сумњиве робе. Све оно чему нема места у Европи, Србија прихвата широм отворених руку.
– Оно што је неисправно и не може да се прода у земљама Европске уније, продаје се у Србији јер су овде рокови трајања дужи. Земље са малом куповном моћи, као што је наша, богом су дане да се продаје шкарт роба по ниским ценама – рекао је Богосављевић и истиче да је могуће да се на трпезама нађе месо из 1982. године.
– Највероватније је реч о ратним резервама, а ми смо погодно тле да се те резерве распродају на црном тржишту. Сам бог зна колико је таквог меса завршило у нашим продавницама, само се о томе ништа није сазнало – каже за “Вести” Богосављевић. Председник националне организације потрошача Горан Паповић објашњава да смо ми земља која усваја позитивне законске прописе када је реч о квалитету намирница и робе, али смо земља која те исте законе не примењује.
– Србија нема агенцију за безбедност хране, као ни национални савет. Ко то код нас процењује који је производ погодан за људску употребу – запитао се Паповић. Он истиче да наши месни ланци купују месо предвиђено за отпад.
Јабуке најотровније
Према истраживања Института за јавно здравље, око 70 одсто хране произведене у Србији се прска опасним хемикалијама. Србија је шампион по броју регистрованих пестицида, чак 800. Најзатрованији производ у Србији је јабука, која се прска пестицидима чак и 16 пута. После јабуке долази целер, паприке, јагоде, грожђе, спанаћ и зелена салата. Најмање затрован према подацима из 2015. године био је краставац, а после њега кромпир.
– Оно што је предвиђено евентуално за животињску храну, овде се продаје као месо треће категорије – каже за “Вести” Паповић.
– Уз додатак различитих емулгатора, фосфата и сличних адитива.
– Морало би да се зна одакле је потекло све што се нађе у кућама наших грађана. Где се производ гајио, у којој кланици је заклана нека животиња, ко ју је товио и чиме, чиме се третира поврће и воће. Код нас је то све мутно и нерегулисано – истакао је Паповић.
Закон штити троваче
Професор са Пољопривредног факутета, са катедре за пестициде, др Милан Стевић истакао је да Србија има велики проблем са неконтролисаним пестицидима.
– И земље ЕУ имају изузетно толерантне прописе када је дозвољена количина пестицида у питању. Дакле, закони штите троваче – каже проф. др Стевић.
А. Вучићевић – Вести
