КАД сам чуо приче о разлици у квалитету најпопуларнијих, светски познатих прехрамбених производа у “старим” и “новим” чланицама ЕУ, а и у Србији, одлучио сам да направим експеримент и, нажалост, показало се да су ове приче истините. Овако, за “Новости”, о разлици у квалитету производа, прича Небојша Петковић, Новосађанин који већ шест година живи и ради у Норвешкој.
Петковић је, како објашњава, путујући аутомобилом из Норвешке до Србије, најпопуларније брендове купио прво у трајекту између Норвешке и Данске, затим у Данској, па и у Немачкој, Чешкој, Словачкој, Мађарској, а на крају, и у Србији.
– Касније сам, са другарима, направио дегустацију – присећа се Петковић. – Било је забавно, тим пре што се ту, уз чоколаде и разне “грицкалице”, нашло и неколико врста познатог алкохолног пића. Резултати су, нажалост, били поражавајући, јер је разлика у укусу, а верујем и квалитету, за готово све производе била невероватна. Чоколаде купљене у Данској и оне из Србије, и поред исте амбалаже, биле су неупоредиве…
Резултате овог “слатког” и наоко веселог истраживања потврђује и Горан Паповић, председник Националне организације потрошача, и објашњава како Србија има веће и озбиљније проблеме од Словачке, Мађарске и Пољске, када су у питању исти производи различитог састава.
– Ако Чешка, Словачка, Мађарска и Пољска кажу да су канта за отпатке ЕУ, јер се на њихова тржишта пласирају исти производи али различитог састава, онда је Србија депонија – изричит је Паповић. – Имамо исте производе, исту амбалажу, али је евидентно да је различит квалитет за земље западне Европе и за земље трећег света, односно за нас. Роба, која стиже до нас се производи у погонима у Чешкој, Пољској…
Декларација је, како указује Паповић, оно што најбоље открива “специјализoване” производе, односно оне намењене за наше и тржиште суседних земаља.
– Када видите на декларацији упутство само на српском, македонском, црногорском, онда знајте да је то роба за “треће земље” – огорчен је Паповић. – Ако је декларација на немачком, шпанском или француском, јасно је да је произведена у матичној фирми. Самим тим, чак и самом анализом декларација у продавници, може се лако закључити шта долази до нас. О притиску увозничког лобија не треба ни да говорим.
Србија, указује Паповић, има озбиљан проблем, јер и после много година чекања нема националну референтну лабораторију.
– Самим тим нема ни могућности да се неопходне анализе ураде код нас – каже Паповић. – Зато је наша организација потрошача производе слала на тестирање у иностранство, али то је скуп процес.
ЧЕСИ ТЕСТИРАЛИ И ПОТВРДИЛИ ДА ИХ “ВАРАЈУ”
У ЧЕШКОЈ је, иначе, на захтев Министарства пољопривреде, тестиран 21 производ у варијантима за тржишта Немачке, Аустрије, Чешке, Словачке и Мађарске. Показало се да су на истоку Европе само три производа била истог квалитета као за западна тржишта.
Н. Суботић, Новости.рс
Фото: Алекса Станковић
