Србија до Малија

Припадници Војске Србије учествоваће ове године у још једној мировној мисији ЕУ, у Малију. Наиме, у ту државу треба да стигне до 13 припадника наше војске, како је и предвиђено предложеном одлуком, која је на дневном реду нове седнице српског парламента. Уопште не сумњам да ће потребна већина народних посланика топло и одушевљено поздравити одлазак војника у Мали, можда ће се неко од посланика током следећих месеци наћи и на службеном путићу у ову земљу, јер хајде да видимо како су се тамо снашли наши момци. Иако дубоко сумњам да већина народних посланика може прецизно на карти и да пронађе државу Мали. Но, није ни битно, свет у којем би сви све и знали био би досадан. Тек, наши ће војници бити ангажовани „на обуци војних и безбедносних снага Малија, у циљу њиховог оспособљавања за поновно успостављање територијалног интегритета Малија, али и борбе против сецесионизма, тероризма и организованог криминала.” Први пут чујем да је наша војска оспособљена и за борбу против организованог криминала, све до сада мислио сам да је то искључиво посао полиције. Честитам и ономе који је смислио овако предивну и дубокомисаону формулацију „како српски војници иду у Мали да помогну држави Мали да поново успостави територијални интегритет државе Мали”. Што би значило да смо војно оспособљени и за задатке поновног успостављања територијалног интегритета државе. Што би значило, браћо Срби има наде. Оспособљени смо, и то ћемо свима практично показати и доказати. У Малију. Нема мајци да ми дозволимо да се некаква покрајина Бонга-Бонга одваја од Малија. Како то да дозволимо када смо ми увек против сваке сецесије?

Јер наша је влада дала званично саопштење „да је политичко-безбедносна ситуација у Малију изузетно сложена, јер централна власт још није успоставила контролу над читавом територијом.” Пошто се ови у покрајини Бонга-Бонга не слажу са успостављањем контроле централне власти над њима. Неће, па неће. Зато је и наша влада изузетно забринута, а своју забринутост темељи на изузетно валидним проценама наших обавештајних служби, које 24 сата дневно помно прате сва дешавања у покрајини Бонга-Бонга. У Малију. Због тога ће за послове и задатке поновног успостављања територијалног интегритета државе Мали порески обвезници државе Србије издвојити 75 милиона динара, што је, кажу, већ обезбеђено буџетом за ову годину. Ипак, надао сам се да ће те парице за тај задатак Србији дати ЕУ, кад оно ми морамо сами да платимо поновно успостављање територијалног интегритета државе Мали. Нема везе платићемо, и то ће знатно повећати углед наше војске, а самим тим и углед Србије у свету. Биће, наравно, проблема ако се ови сецесионисти из покрајине Бонга-Бонга не сложе са нашим планом имплементације поновног успостављања територијалног интегритета државе Мали. Јер, како ће наших до 13 припадника војске милом или силом имплементирати поновно успостављање територијалног интегритета државе Мали? Могли смо у формулисању предвиђених задатака наше војске у Малију да наведемо све и свашта, само не тај јеретички посао поновног успостављања територијалног интегритета државе. Ко ће нам у Малију поводом тог питања веровати? А тек ови у Бонга-Бонга?

Можда ја са овако скептичним и злобним размишљањем нисам у праву, можда је све то далеко једноставније, јер ево Србија је добила признање на још једном континенту, у Азији. Савет УН за људска права саопштио је да је оснивача Комитета за људска права у Србији, госпођу Соњу Бисерко укључио у комисију чији је циљ истраживање могућих злочина против човечности у Северној Кореји. Дан после тог саопштења савета УН лидер Северне Кореје Ким Џонг Ун наредио је уклањање две ракете средњег домета „нодонг-1” са лансирних рампи на источној обали Северне Кореје. Наравно, потпуно је смешно и помислити како је Ким пожурио са демонтажом ракета због госпође Бисерко, али је чињеница да руководство државе са којом се она пословно бави обавезно заврши на неком међународном суду. Па би у том смислу требало и поздравити именовање госпође Бисерко у ту комисију, јер то је смирило ратну реторику Пјонгјанга, можда и спречило трећи светски рат. Овако ће госпођа Бисерко, потпуно логично, имати увида у обавештајне извештаје западних служби о стању људских права у Северној Кореји, јер они зликовци из Пјонгјанга сигурно јој неће дати да слободно шета по њиховој држави и испитује коме су све повређена људска права и ко је тамо починио злочин против човечности. А да би читали такве извештаје морате да имате и одговарајући „клиренс”.

Главни тужилац Хашког трибунала господин Серж Брамерц боравио је у Београду. Не знам је ли то у оквиру „само техничке сарадње”, која је са наше стране била громогласно најављена као протест после ослобађања хрватских генерала. Прође неколико месеци и све опет исто. Истина, сада можемо да одахнемо, питање суђења јатацима генерала Младића није више услов Србији за почетак преговора о уласку у ЕУ. Нисмо више таоци јатака, Сима, Пера, Мића и Јова неће нас омести на путу у ЕУ.

У Сарајеву је у присуству нашег министра спољних послова господина Ивана Мркића турски министар спољних послова Ахмет Давутоглу изјавио „како ће дипломатска представништва Турске бити друге куће држављанима БиХ и Србије, и наша врата ће им увек бити отворена”. На знам шта је у вези са тим рекао наш министар, али ја бих у том случају пре изабрао државу Мали.