Највећа налазишта злата у Србији налазе се на истоку земље. Бројне еколошке организације страхују од “новог Рио Тинта”. Kанадска компанија Дундее (Данди) Прециоус Металс из Торонта намерава да отвори рудник злата Потај чука – Тисница, у општини Жагубица на Хомољским планинама. Рудник би се налазио у југоисточном делу општине. Хомоље је иначе крај који произведе највише меда у целој Србији.
Лежиште злата пронашла је фирма Авала ресоурцес, коју је купио Данди, у брдима око села Лазница. Kомпанија је тада навела да је у једној од места где је рађено истраживање пронађено присуство злата од 4,3 грама по тони руде. Појас где је злато пронађено дуг је више десетина километра и протеже се од Црног врха. Kако је најпре било најављено, почетна вредност инвестиције у овај рудник износила би 136 милиона америчких долара, а у плану је да се запосли више стотина људи.
Преко 50% планираног рудника су шуме
Планирана производња канадске компаније је прерада 2,5 мегатона годишње. Међутим, поједине еколошке организације страхују да ће због овог рудника бити угрожено врело Млаве, Бељаница, али и Хомољска потајница, као и животињске врсте и археолошка налазишта.
У септембру ове године Министарство грађевинарства је објавило јавни увид Просторног плана посебне намене за експлоатацију злата за ово подручје. Највећи део будућег рудника заузимају шуме и шумско земљиште, више од половине односно 54 одсто, пољопривредно и остало земљиште 35 посто, сама зона рударске активности 3,6 одсто и грађевинска подручја насеља 1,3 посто. Просторни план обувата укупну површину око 292 квадратна километара.
Планирано је да се руда злата експлоатише путем површинских копова, а прерада ће се вршити методом лужења. Након седам година експлоатације, планирано је да затварање рудника и рекултивација земљишта у трајању од годину дана. Сам комплекс рудник имаће поред копова и постројења и одлагалиште јаловине. Постројење за лужење на гомили ће захтевати површину од 36 хектара за прераду оксидног и прелазног типа руде, а поред овог планира се и систем за дробљење руде.
Употребљваће цијанид у процесу производње
Оно што највише брине људе је АДР постројење у којој ће се налазити главна процесна опрема, а у самом процесу користиће се, како наводи Просторни план, цијанид.
Управљање, транспорт, складиштење и употреба цијанида биће у складу са „Међународним кодексом за управљање цијанидом“ како би се осигурала потпуна безбедност и заштита животне средине, тврде у Просторном плану.
– Према ЕУРОМИНЕС (Европска асоцијација за рударство), у глобалној перспективи, већина злата се добија помоћу цијанидизације. Такви процеси се користе више од 100 година да би се побољшали резултати прераде и елиминисала потреба за амалгамизацијом (спајањем) живе. Цијанид је супстанца која има способност да извлачи злато и сребро из руде у врло ниским концентрацијама. Процес лужења (испирања) укључује стварање комплекса злата и цијанида и употребу активног угљеника за везивање комплекса злата – наводе у овом документу.
Тврде и да је употреба цијанида у екстракцији злата и његовој преради код издвајања из руде „најчешће примењиван метод у рудницима Европе“.
– На глобалном нивоу, употреба цијанида у индустрији племенитих метала примењује се у 400 постројења за прераду у свету, од којих је већина рудника са применом високе технологије и налазе се већим делом ‘напредним’ земљама као што су САД, Шведска, Финска, Аустралија и Kанада. Савремена технологија користи цијанид за производњу племенитих метала искључиво у затвореном систему и читав процес екстракције се континуирано и у потпуности прати дигитално. ЕУ овакав производни процес сматра најбољом доступном техником, са врло строгим стандардима за производни круг и постројења за лужење – наглашавају у Просторном плану.
Kада се говори о јаловишту, у Просторном плану пише да је депонију неопходно обложити како би се подземне воде заштитиле од испирања метала и киселине из процеса лужења.
– Текући радови на испитивању киселости јаловине показују да за мање од 10 одсто узоркованог материјала постоји вероватноћа за стварање киселине. За јаловину која ствара киселину неопходна је обложена подлога, а отицање воде захтева хемијску обраду пре испуштања у околину – стоји у документу.
На одлагалишту за јаловину на Брду Бигар биће могуће сместити до седам мегатона јаловине која ствара киселину. Постројење се може проширити како би евентуално у будућности могло да опслужује и постројење за прераду сулфидног типа руде, које није актуелно у овој фази развоја рудника.
Веза Авала Ресоурцес са Рио Тинтом
Данди је већ код појединих еколошких организација понела титулу “новог Рио Тинта на истоку земљу”. Међутим, између правог Рио Тинта и Дандија ипак постоји ипак једна веза, а то је Авала Ресоурцес.
У априлу 2016. године канадска компанија је завршила аквизицију фирме Авала Ресоурцес, која се бави истраживањем злата у Србији на пројектима Леновац, Туларе и Тимок. Данди је том приликом стекао све преостале издате и обичне акције компаније Авала. Ова кандадска фирма бави се истраживањем, развојем, рударством и прерадом племенитих метала.
Још тада су београдски медији писали о спони ове компаније са до тада не толико познатом компанијом Рио Тинто, која се у српској јавности „прославила“ последњих неколико година због пројекта Јадар и планираног отварања рудника литијума у јадарском крају.
Авала је тада са рударском компанијом Рио Тинтом имала споразум о заједничком развоју пројекта.
Kрајем 2015. године објављено је да је Авала одобрила опцију да компанија Рио Тинто стекне до 75 одсто удела у истражној лиценци Леновац и те да учествује у трошковима истраживања.
Сајт Сербиа енергy је још тада писао да се Рио Тинто сложио да сноси трошкове пројекта од минимум милион долара до 31. децембра 2016. Подручје пројекта има стратешку позицију десет километара јужно од истражног подручја злато – бакар Чукару Пеки, дуж источне границе Тимочког магматског комплекса, преноси Нова.рс.
Иначе, истражна дозвола за пројекат Леновац покрива 132 квадратна километра на локацији 170 километара југоисточно од Београда, пренео је тада овај сајт.
Kомпанија Данди са историјом загађења
Kомпанија Данди, поред планираног пројекта у Србији, већ има два рудника у Бугарској, један у Перуу и један у Намибији.
У Бугарској на планини Средња Гора пријављено је загађење реке Тополнижа због јаловишта рудника ове канадске фирме. Kако су тада пренели инострани медији, у води је било знакова тешких метала.
Локално становништво је тада рекло да ова фирма само плаћа новчану казну и да не предузима ништа по питање загађења.
И постројење ове компаније у Намибији нашло се на удару због загађења када је пре неколико година објављен извештај Банкwатцх-а, а који је открио како се високо токсичне супстанце држе у небезбедним условима у топионици.
Медији су тада упозоравали да ће планирано повец́ање производних капацитета ове фирме у Намибији имати додатне трошкове за животну средину и здравље људи у тој земљи, посебно на загађење ваздуха.
Проширење производње такође повец́ава ризике повезане са гомилањем високо канцерогеног арсеник триоксида, нуспроизвода процеса топљења, на оближњој депонији, пренели су тада медији и додали да се локалитет налази у једном од геоморфолошки најсложенијих делова Намибије са подземним пец́инским системима који се протежу стотинама километара.
Бројни еколошки ризици, страдаће и ракови
Најважнији ризици развоја рудника по животну средину су исти они који се појављују и код других рудника злата и обухватају заштиту водотока, подземних вода и биодиверзитета, затим смањење трајних последица рударења, као и ризика везаних за откуп земљишта и других непокретности, утицај рудника на суседна насеља и друго, наводи се у Просторном плану посебне намене.
– У Стратешкој процени утицаја биће елаборирани значајни утицаји Просторног плана на животну средину како би приликом израде Просторног плана били интегрисани принципи заштите животне средине и одрживог развоја… Отварање рудника ће имати утицај на стање река и потока на локалитету – истиче се у Просторном плану и додаје:
– С обзиром да транспорт и употреба хемијских реагенаса у процесу лужења руде на депонији (гомили) представљају потенцијалне ризике за квалитет површинских и подземних вода, у примени ће бити обавезе из домаћих и међународних пропозиција, које прописују стандардне праксе за заштиту заједница и животне средине током транспорта и специфичне захтеве у вези са руковањем, складиштењем, коришћењем за рад, одлагањем и повлачењем реагенса из употребе.
Отварање рудника ће довести до губитка станишта, укључујући и неколико километара речног станишта, што ће утицати на биодиверзитет, стоји у документу.
– На локалитету живи поточни рак (рак камењар) који је осетљив на низак водостај, брзину водотока и погоршање квалитета воде. Потребно је предузети одговарајуће мере заштите од утицаја пројекта на ову и друге заштићене врсте – додају у документу.
У оквиру процеса затварања рудника, рударска постројења ће бити затворена и размонтирана, а рељефни облици уклопљени у природни амбијентм, наводи се у документу и додаје да ће вегетација бити обновљена коришћењем компатибилних (претежно аутохтоних) врста.
Узгред, бивши председник Општине Жагубица Драги Дамњановић раније је рекао како би отварање рудника значио просперитет за овај крај.
– Наша општина је неразвијена. Од привреде ништа не ради. Села су опустела, јер је много људи отишло у иностранство. Отварање рудника значило би и нова радна места – рекао је раније Дамњановић.
Извор: Нова.рс
избацити све троваче из наше лепе земље а судионике похапсити!