Последице запањујуће пљачке столећа коју је извела Демократска странка за десет година своје владавине Србијом, још нису сагледане, а већ су се позиционирали настављачи овог безумље које Србију води директно у пропаст и брзи нестанак као независне државе која је имала и традицију, интегритет и углед у свету. Вође Српске напредне странке непогрешиво настављају тамо где је Борис Тадић стао. Континуитет даљег растурања Србије обезбеђује и његов бивши шеф кабинета, Миодраг Ракић, сада “официр за везу” између старе пљачкаше гарнитуре и нових освајача који отимају активно а хапсе селективно. Србија је у расулу, њену имовину продају а најпаметније растерују. Ниједан мултимилионер Демократске странке није одговарао за своје пљачке, а сваки сиромах који се побуни, може бити ухапшен као државни непријатељ. Влада и министри знају само колика су им примања али не и чега је Србија власник.
Половином 2012. године, стручњаци Светске банке, (ЕБРД) и ММФ-а проценили су да укупна имовина Републике Србије не прелази 150 милијарди евра! Овај невероватан, увредљив и нетачан податак није дошао случајно, јер ове три светске банкарске корпорације располажу већим делом српског спољног дуга.
Ови савремени поробљивачи Србије, своју бесрамну процену темеље на дугогодишњој политици криминализованих политичких коалиција које харају као да је дошао судњи дан, и као да после њих неће бити ничега, ни ове земље ни живота у њој!
Србија је данас потпуно недефинисана држава у којој Влада, министри, парламент, председник и друге одговорне институције и личности, не знају основне информације о сопственој домовини, која је за неколико деценија претворена у државну развалину, чија је имовина непозната, чије су границе недефинисане а суверенитет погажен и потпуно суспендован.
Фонд обрадиве земље смањује се годишње за 25. 000 хектара, и у таквој атмосфери, српске власти продају Уједињеним арапским емиратима десет пољопривредних газдинстава са око 9.000. хектара најквалитетнијег пољопривредног земљишта, и то све у околини главног града, Београда, укључујући и гигант ПКБ, коме нико још није утврдио праву вредност нити може, јер такав ресурс и нема цену!
Овако опкољени Београд, чије ће луке на Дунаву користити Емирати, овим чином је заробљен, а његова изолација је већ извесна, јер тамо где послује Шеик из Уједињених арапских емирата, Европска унија прави привредни, транзитни, политички и сваки други зид.
Са друге стране, грађанима Србије је одузето право да управљају својим границама, наметнута им је сепаратистичка држава у сред своје уставне (и историјске) територије и принуђени су да гледају како Албанци наплаћују царину на новопостављеним царинским прелазима, уз помоћ Европске уније, по жељи Америке и уз сагласност властодржаца у Београду. И све то само због “добијања датума за почетак преговора Србије о уласку у Европску унију”!
Отимачи државног блага
Осим неутврђених граница и насиља над сопственом државном територијом, Србија је суочена са потпуним хаосом у институцијама система, па тако нико са сигурношћу не може да тврди ша све ова земља поседује, шта је у власништву државе а шта је власништво приватних лица, где је покрадена имовина, колико је српске имовине у поседу других држава, колико стварно вреди укупна имовина Србије, у којим земљама се налазе невраћене државне златне резерве из ранијих епоха и много тога још…
Распродаја Србије, њене имовине, друштвених и јавних предузећа, банака, бања…, почела је почетком 2001. године, када на власт долази такозвана Демократска опозиција Србије, звана ДОС. На запрепашћење стручне јавности и грађана, тадашњи гувернер, тада фиктивне Народне банке Југославије Млађан Динкић, декретом од 31. децембра те 2001. године, шаље у стечај највеће српске банке, а са њима и половину српске привреде и компанија који су били депоненти тих банака. Распродаја Србије је могла да почне, а доласком на власт мафије Бориса Тадића, ниједан национални интерес више није био штићен.
Животињском похлепом пљачкајући, уз помоћ и уз организацију свог шефа кабинета Миодрага Ракића, рекетирајући привреднике, јавна предузећа, фондове и узимајући из буџета колико хоће, а одвајајући на рачуне највећи део из масних донација и кредита, Борис Тадић се осећао као намесник. Као да га је неко важан, из светског центра, послао да влада овом територијом. Српски председник, у два мандата, понашао са као Понтије Пилат.
Када је прошле године збачен, очекивало се да ће нова, крхка и наметнута коалиција, почети да уз помоћ Европске уније и њених институција, поведе борбу против криминала и корупције, и тако врати макар тридесет милијарди евра, који су на рачунима Тадићеве мафије. Али, да је мафија Бориса Тадића опасна и везана ланцима, уместо у ланац, брзо ће се показати. Она истиче свог човека који почиње да трабуња о борби против корупције, а после тих изговорених речи он седи са њима, пије бело вино и пребраја паре.
Дакле, нова власт, коју предводи Српска напредна странка, показала се, као што се упућени делови јавности и очекивали. Нико од банде Бориса Тадића није у затвору!
Миодраг Ракић је на слободи, њега и породицу обезбеђује чак осамдесет војних специјалаца! А Ракић је био Тадићев консиљеро који је наплаћивао данак за свог шефа, и сабрао му три милијарде евра.
Бивши министар одбране Драган Шутановац, да подсетимо, распродајом војне имовине и наоружања и наменске индустрије зарадио је за себе и свој партијско-пословни клан преко 600 милиона евра. Бојан Пајтић је, пљачкајући Војводину, њене фондове, банке, болнице, школе, а нарочито Развојну банку Војводине и Металс банку, инкасирао себи и своме клану преко пола милијарде евра, и некретнине у вредности од око 200 милиона!
Бивши министар Душан Петровић је успео да се такође омасти, пребацујући део своје имовине на више тајкуна, око 700 милиона евра! Градоначелник Београда Драган Ђилас је, када се саберу све његове зараде, које су пријављене на АПР-у, инкасирао око МИЛИЈАРДУ и ДВЕСТА милиона евра! Бранко Радујко, бивши генерални секретар Бориса Тадића, а потом директор Телеком-Србија, оштетио је ово јавно предузећа за преко милијарду евра, пребацујући новац на рачуне Демократске странке, и на своје. Он и његов клан су, постоје докази, ”тешки” око 200 милиона евра!
Божидар Ђелић, бивши министар, овајдио је себе и странку са пола милијарде евра! Доскорашњи премијер Мирко Цветковић, успео је, под старе дане, да инкасира око 600 милиона евра! Оливер Дулић, са братом Модестом, градоначелником Суботице, дебело се обезбедио. Рачуна се да су згрнули за себе и своје, преко 350 милион евра! Бивши министар Александар Влаховић, руководећи распродајом предузећа, омастио је странку и себе са око 550 милиона евра! Колико је дрпио Вук Јеремић? А где је министар здравља у четири мандата Томица Милосављевић, где је дружина Млађана Динкића?
СНС и ДС на истом задатку: опљачкај и растури
Списак Тадићевих мафијаша, који су били министри, државни секретари, или страначки тајкуни, импресиван је. Јер опљачкати за осам година државу за 50 милијарди евра, није мачји кашаљ.
Српска напредна странка је, чим је уговорена коалиција са СПС-ом, јер је међународна заједница желела да губитник на председничким изборима Борис Тадић не постане премијер, јер он је спреман на све гадости, да саопшти да ће њени људи водити ”борбу против корупције, организованог криминала и преиспитивање приватизације 20 предузећа”. И би тако.
Нико од Тадићевих мафијаша није отишао у затвор! Уместо да врати 50 милијарди опљачканих пара, мафија из СНС-а је, псећи послушна, потрчала у наручје Тадићевим лоповима, љубећи скуте и нудећи да са њима, само да се европљани не досете, уђе у коалицију.
Дегутантно је како се из СНС најављују хапшења. А хапсе се само они чије привођење судијама тражи Миодраг Ракић!
Прошле недеље из кабинета председника Србије саопштено је да је администрација бившег председника Бориса Тадића, приликом предаје дужности прошле године, оставила празне кабинете, испражењен од лица и инвентаре, а помела је и буџет, предвиђен за рад до краја прошле године. Одмах су се јавили гласноговорници из СНС-а покушавајући да оправдају ову пљачку, којом је, такође, руководио Миодраг Ракић. Осим што је амнестирала пљачку тешку преко 50 милијарди евра, Српска напредна странка је, учешћем у новој влади, покрила све своје криминале у спољној политици, уздижући Вука Јеремића, тог малоумника који је задао тешке ударе српском угледу у свету.
Српска напредна странка наставила је да уништава све институције. Покрила је злочиначке активности претходне владе на урушавању правне сигурности и око реформе правосудног система. Претходни министар одбране Драган Шутановац уништио је Војску Србије – њену војну имовину, наменску индустрију, распродао је наоружање и свео је на ловачка друштва.
Српска напредна странка није ни прстом мрднула да ишта поправи. Уместо тога, министар одбране је покушао да се поигра са Дмитријем Рогозином, потпредседником Владе Руске федерације, обећавајући некакву војну сарадњу, а онда се окренуо арапским државама, да са њима склапа наводне послове у наоружавању.
Учинак Српске напредне странке у влади може се оценити као наставак злочиначке политике коју су спроводили у претходној странци која их је одгајила, финансирала, а потом је издали, као што и данас издаје националне интересе. Намера Српске напредне странке да Уједињеним арапским емиратима прода пољопривредно земљиште, углавном око Београда, које је хранило овај град, за десетину милиона евра и долара мита, које су добили њени лидери, и тобож само три блиндирана џипа и снајперску пушку, показује да се они неће одрећи своје издајничке улоге.
Јавна пактирања, шенлучења и заједничка призивања избора од стране Демократске странке и СНС-а, показују да њихова руководства представљају исту криминалну организацију, која је на истом задатку- да опљачка Србију, отме од ње, растури…
А. 1
Оде све што је наше
Једна од надлежних установа за ова питање, Дирекција за имовину Србије постоји тек од 1996. године. Законом о средствима у својини Републике Србије, она би требало би да се бави овим питањима.
Уосталом, и званично, Републичка дирекција за имовину води јединствену евиденцију о непокретностима и збирну евиденцију покретних ствари (по врсти и вредности). Али, никада до данашњег дана из ове институције није саопштено јавности шта то Србија има, чега је власник, ко имовином суштински управља. Такође, до данашњег дана ниједна владајућа коалиција “од доласка демократије”, није детаљно пописала државну имовину, него политички и режимски кланови и њихови центри моћи намерно ову тему држе што даље од јавности, са циљем да сакрију стварно стање.
Управо зато је и било могуће да вредности српске државне имовине сведена на 150 милијарди евра, ако је познато да је само имовина на Косову вредна око 200 милијарди долара (према свим проценама, и домаћим и страним). Непокретна имовина Срба чини 58 одсто власништва на Космету, где је узурпирано милион катастарских парцела обрадивог земљишта, ливада и шума вредних 50 милијарди евра. У косовском, дреничком и метохијском басену налазе се резерве угља за два века, а имовина 1.358 српских предузећа, од којих је већина нелегално приватизована, процењује се на више од 1,5 милијарди долара.
Данас, 2013. године, у преговорима са косовским Албанцима, преговарачи са српске стране лаконски констатују како је Србија у прошлости улагала у развој косовске привреде, али да се “држава до сада није довољно бавила институционалном заштитом своје имовине на том подручју”! Ова бесрамна констатација, више говори од хиљаду других чињеница, како је дошло до тога да једна релативно стабилна, аграрна и индустријска земља постане просјак на југоистоку Европе, чију је багателну цену истакла Светска банка, као да спрема Србију за продају на берзи у Њујорку!
А како и не би кад су у “домаћој радиности” само Железнице Србије процењене на 2,4 милијарде евра, што је такође смишљено урађено како би будући концесионар, купац или инвеститор, имао што мање бриге око реалног одржавања и унапређивања те имовине.
А. 2
Држава законски отима од себе
Без обзира на чињеницу да је тачна вредност државне имовине у Србији непозната и јавности и онима који су на власти, има података који дају макар делимичну слику стања. Тако је, на пример, држава Србија евидентирана као власник укупно 656.583 објекта, 107.743 стана, 15.735 пословних простора, 7.516 гараже, а у свом власништву има и 884.046 хектара пољопривредног, 983.111 хектара шумског и 417.054 хектара грађевинског земљишта. Међутим, ови званични подаци су намерно нетачни, непотпуни и искривљени. Све досадашње вишестраначке коалиције на власти приписивала су мање државне имовине него што је иначе има. Тако је, на пример, још у време владе Зорана Ђинђића, мултимилионска вредност државне имовине преко ноћи постајала “имовина без власника”, да би касније лакше прелазила у руке тајкуна и криминалаца, а за време сваке следеће владе, све до данас, количином и вредношћу те имовине се манипулисало за потребе пљачке партијских кланова. Још пре две године, на снагу је ступио и Закон о јавној својини, па се део имовине Републике Србије прелио на око 200 титулара (покрајина, општина, град…). Тако је само додатно омогућен даљи нестанак и расипања државних добара, а могућност да неко сабере шта држава Србија стварно поседује, мања је него икада раније. Милина за даљу пљачку.
А 3.
Нико не зна колико их има, али је познато колико коштају
Српски министри и влада већ више од десет година не знају колико имају државних (владиних) агенција ни чему многе од њих служе. Поређења ради, велика, уједињена Немачка, има само шест владиних агенција, Словачка осам, а Србија, једна од две најсиромашније земље на Балкану, чији је друштвени производ мизеран, има више од 130 владиних агенција, а тачан број им још нико није утврдио. Нико тачно не зна колико је људи запослено у тим “телима”, али је познато да ови фантоми годишње коштају грађане Србије близу милијарду евра (тачније, 820 милиона евра за прошлу годину).
Никола Влаховић
Таблоид
