Србија, држава заробљена у организованом криминалу и корупцији

Европска комисија констатује да земље западног Балкана “показују јасне елементе “заробљених држава”, укључујући везе са организованим криминалом и корупцијом на свим нивоима власти и управе, као и велику испреплетаност јавних и приватних интереса.”

Ова погубна оцена би у свакој земљи била знак за аларм, те би држава требало или да демантује Брисел и протестује или би морала да падне влада. Али, у Србији то као да није тема. Чак се ни грађани наизглед не потресају, очигледно помирени у немоћи да нешто мењају. Поверење у политичке странке је толико мало, да се и не зна ко би некакву промену уопште могао да донесе.

Транспарентност Србија оценила је, на Међународни дан борбе против корупције, да већина мера из Националне стратегије за борбу против корупције за период 2013-2018. није реализована, а да и оне које су формално испуњене углавном нису донеле очекиване резултате.

– Прокламована “нулта толеранција на корупцију” није резултирала кажњавањем свих злоупотреба – каже се у саопштењу Транспарентности.

За успешност гоњења корупције су пре пет година у Стратегији и Акционом плану постављени не нарочито амбициозни циљеви – да се за свега 30 одсто повећа број правноснажно осуђених учесника у корупцији од ионако малог броја пресуда.

Парадоксално је да поверење у полицију у Србији расте, али упоредо расте и утисак да је рад полиције политизован и да је она корумпирана – показало је истраживање јавног мњења. Према истраживању чије је резултате представио Београдски центар за безбедносну политику (БЦБП), шест од десет грађана има поверења у полицију, чиме се српска полиција сада нашла у зони светског просека – између 60 и 90 одсто. У исто време, седам од десет грађана верује да је полиција корумпирана док је за три четвртине грађана она подређена интересима политике.

У извештају “Јавност Србије о полицији” наводи се да, иако јавност перципира да постоје висока политизација и корупција у полицији, то не утиче на поверење у полицију из чега се може закључити или да су грађани навикли да је корупција свуда присутна или да не уочавају да поверење не би требало да се повезује са корупцијом и утицајем политике на оперативан рад полиције.

Поражавајући подаци о неуспеху држава (1): Свет окован корупцијом

У лошем друштву
У време када је оцењивано од 0 (најнижа оцена) до 10 (највиша), Србија је 2010. са оценом 3,4 међу 182 земље делила 78. место (заправо од 73. до 85) са Kолумбијом, Салвадором, Грчком, Мароком, Перуом, Тајландом. Године 2008. је са оценом 3,4 делила 85. (83-91) место са Албанијом, Индијом, Мадагаскаром, Црном Гором, Панамом и Сенегалом. Прошлу годину смо завршили на 72. месту, а боље се од нас котирају Буркина Фасо, Гана, Kуба, Суринам или Сенегал, на пример.

Јавни прогон
Транспаренси интернешенел наглашено указује на доминацију извршне над судском влашћу у Србији, када препоручује да Влада, скупштина и политичари не треба да се мешају у рад судских органа ни тако што ће спречавати кривично гоњење, ни тако што ће тражити да се неко кривично гони, а поготово не саопштавањем података о хапшењима и кривичним поступцима или пласирањем таквих података у одабране медије.

Фабрици: Џаба вам закони
Шеф Делегације Европске уније Сем Фабрици изјавио је да бројни међународни извештаји показују доста недостатака у раду српских државних органа у борби против корупције, јер није довољно само донети законе, акционе планове и стратегије, него их треба применити и постићи резултате у пракси.

Kорупција је, како је нагласио, тешка област за истрагу, јер је тешко прикупити доказе, “не постоји жртва или метак, балистичко вештачење”, а нико нема интересе да то јавно објави, па зато треба пратити токове новца како би се та кривична дела открила, нарочито код новостеченог богатства.

Љ.Ивановић,Вести