Председник Државне ревизорске институције (ДРИ) Душко Пејовић рекао је данас да су приходи по основу накнада за експлоатацију рудног богаства у 2018. години износили шест милијарди динара, а да је дуг почетком ове године према буџету Србије износио 2,6 милијрди динара.
Он је на презентацији извештаја о ефикасности надзора над експлоатацијом рудног богаства у периоду од 2016. године до 2018. рекао да фирме које се баве том делатношћу саме обрачунавају податке о количини искоришћених сировина, приходима од продаје, као и износ накнаде.
„Надлежни органи нису у довољној мери контролисали количину експоатисаних минералних сировина, приходе од продатих количина и наканаду за коришћење због чега постоји ризик да су финансијске обавезе потцењене“, рекао је Пеховић.
Додао је да и наплата накнада није ефикасна и да се не примењује принудна наплата због чега постоји могућност да се не остваре планирани приходи буџета.
Он је рекао да од 2,6 милијарди динара дуга, камате чине 1,9 милијарди динара, а да над 99 одсто тог дуга обвезника надзор обавља Министарство рударства и енергетике Србије.
Приходи од накнаде би, према његовим речима, били већи да 2016. године РТБ Бору није отписано око 5,3 милијарде динара.
„Kоришћење необновљивог рудног богаства било би рационалније, а буџетски приходи би били већи да је је контрола била ефикаснија и боља координација надлежних органа“, рекао је Пејовић.
Виши саветник ДРИ Горан Мандић рекао је да се у Србији експлоатацијом бави око 200 фирми, а да 90 одсто производње у рударству чине угаљ, нафта, гас и бакар.
„Од 30 одсто до 60 одсто субјеката који се баве експлоатацијом између 2016. године и 2018. нису достављали или нису редовно достављали документацију о финансијским обавезама, а Пореска управа није вршила контролу обрачуна и плаћања накнаде за коришћење минералних сировина“, рекао је Мандић.
Истакао је да надлежни органи за надзор нису примењивали казнене одредбе прописа, осим инспекције у појединим случајевима, па су покрајински инспектори поднели две пријаве за привредни перступ и једну кривичну пријаву.
Он је рекао да су највеће приходе од накнаде за експлоатацију рудног богаства у периоду од 2016. године до 2018. оствариле општине Лајковац (887 милиона динара) и град Kикинда (635 милиона динара), а да многе локалне самоуправе нису знале да ли се на њиховој територири експлоатишу минералне сировине или ко то ради упркос томе што им припада приход од накнаде.
Бета
