Експлозија незапослености – то је опис којем ових дана прибегава немали број стручњака док коментарише све лошију привредну ситуацију због ширења ковида 19, посебно зато што се процењује да ће баш због тога у свету бити отпуштено и до 225 милиона људи.
Ипак, у Србији су прогнозе нешто оптимистичније. Александар Вучић, председник Србије, уверен је да ће применом нових економских мера бити избегнуто масовно отпуштање радника у земљи. Недавно је казао да очекује да по завршетку кризе изазване вирусом корона стопа незапослености неће бити виша него што је просечна стопа незапослености у земљама Европске уније. Додао је и да ће нам бити „за нијансу лакше него у другим земљама”.
Економисти сматрају да је нови пакет мера привреди одлично дизајниран, поготово онај део који се односи на исплату три минималца, одлагања плаћања пореза и доприноса… Али, како истиче Љубодраг Савић, професор са Економског факултета у Београду, ако привредници не успеју у року од та три месеца да поврате свој бизнис, ништа им државна помоћ неће значити за даљи развој пошто њихов бизнис умногоме зависи и од глобалних кретања, чији су ланци већ покидани.
– Ако стопу незапослености будемо мерили у првих месец или два, она ће, могуће је, бити нижа, јер ће нове економске мере само вештачки зауставити раст незапослености у прво време. Предузећа ће то искористити да би само узела ваздух и остала изнад површине воде, пре него да би променила начин пословања и размислила шта морају даље да чине. Питање је и шта ће се у нашој привреди дешавати после истека та три месеца. Не делим оптимизам неких колега, него очекујем да ћемо се начекати када је раст БДП-а у питању, што ће бити један од разлога и за раст незапослености – објашњава Савић.
Други разлог за повећање стопе незапослености Савић види у повратку око 400.000 људи који су у земљама у окружењу донедавно радили најједноставније послове.
– Сви ти људи знају да Европу и свет чека један тежак период у којем ће бити од 40 до 225 милиона отпуштених људи. Један број наших грађана успеће да се врати одакле је дошао, али је моја процена да већина ипак неће то моћи да уради, бар не чим престане епидемија. Због тога ће се окренути нашем бироу рада, а то су, између осталог, управо они грађани који су помогли да у Србији опадне стопа незапослености када су својевремено отишли ван граница земље да раде – подсећа Савић.
Један од не мање важних разлога који ће утицати на повећање незапослености у Србији јесу и страни инвеститори, досад виђени као генератор раста запослености.
– Примера ради, у компанији „Лир” у Србији радници у овом тренутку не раде, већ су на одмору из 2019, а после тога послодавац планира да им изда одмор и за текућу годину. Поставља се питање када ће почети да раде. Одговор је једноставан: кад почне да ради немачка привреда, а то се још не зна – истиче Савић.
Због свега тога, професор Економског факултета сматра да се економска криза код нас превише потцењује.
– Већина мисли да ће све ово да прође ако се само мало притајимо, али би ипак требало да се зна да ће многи привредници у том међувремену престати да постоје, поготово мала и средња предузећа која живе од месеца до месеца, јер су њихове резерве мале. Тако ће се заправо створити ланчана реакција, јер од неке мање фирме зависи нека друга која узима на пример робу од њих… А све те фирме нису „Фијат” који себи може да дозволи луксуз да не ради пола године – закључује Љубодраг Савић.
Аутор: Марија Бракочевић, Политика.рс
