Просечна нето плата у Србији у јулу износила је 65.070 динара, али она не говори много о томе колико већина грађана зарађује јер половина има примања до 50.000, а чак трећина до 35.000 динара, показују званични подаци. Истраживачица Фондације Центар за демократију Сарита Брадаш објашњава за лист “Нова” да су најбоље просечне плате у јавним предузећима, док многи запослени код приватних предузетника немају примања довољна за достојанствен живот. Она подсећа да Републички завод за статистику последње четири године није изнео податак о томе колико људи у Србији прима минималну зараду, због чега сви баратају са застарелим податком о 350.000 људи. Међутим, према анализи Фискалног савета, у Србији минималну зараду прима 20 одсто запослених – више од 400.000 људи, што Србију чини европским рекордером по проценту запослених на минималцу.
Државни врх просечну плату често помиње као репер економског напретка и бољег живота грађана. Тако се председник Србије Александар Вучић пре два месеца похвалио тиме што је просечна зарада у марту била 555 евра и то означио као доказ да је Србија постала “земља победника”, док је недавно најавио и да ће до краја године достићи цифру од 610 евра, пишу новине „Нова“.
Према последњим подацима Републчког завода за статистику Србије (РЗС), просечна нето плата у јуну износила је 553,5 евра или 65.070 динара, док је медијана била за 15.000 мања, што значи да је чак половина становника Србије примила плату до 49.999 динара.
“Подаци РЗС показују да просечну плату у Србији добија једна трећина запослених, а две трећине мање од тога. Износ просечне плате добијате када саберете све ниске зараде, које има већина, са мањим бројем високих зарада и извучете аритметичку средину која вам не говори о правој ситуацији”, каже Брадаш и објашњава да је медијална зарада бољи репер.
Додаје да о дистрибуцији зарада у Србији доста говори и истраживање РЗС рађено у септембру прошле године које показује да је тада зараде мање од 35.000 динара имао готово сваки трећи запослен у Србији.
“То значи да је и тој половини запослених, чија зарада не прелази 50.000 динара, највећи број оних који зарађују знатно мање од тога”, напомиње Брадаш.
Највеће плате у јавним предузећима
Подаци Републичког завода за статистику показују да је расподела плата у јавном и приватном сектору такође неравномерна – просечна нето плата у јавном сектору, где је око 30 одсто запослених, у јуну је износила 72.000 динара, за 10.000 више него у приватном.
Брадаш напомиње да је, када говоримо о јавном сектору, значајно раздвојити јавна предузећа у којима су зараде значајно више него у локалној администрацији.
“У јавним државним предузећима у јуну је просечна зарада износила 81.630 динара, у јавним локалним предузећима око 62.00, у администрацији на нивоу државе 79.356 динара, а у администрацији у локалној самоуправи нешто мање од 60.000”, објашњава.
Највећи број запослених, ипак ради у приватном сектору, где је просечна зарада у јуну била око 62.00, што је за 3.000 динара мање од просека.
“Најмање плате у приватном сектору имају они који раде код предузетника, ту се заправо налази највећи број оних који су пријављени на минималац и то вуче просек на доле”, каже.
Минималац прима више од 400.000 људи
Брадаш напомиње да се РЗС у последње четири године није изнео податак о томе колико људи у Србији прима минималну зараду, због чега сви баратају са застарелим податком о 350.000 људи.
“У недавно објављеној анализи Фискалног савета о порезу на доходак, износи се податак да у Србији минималну зараду прима 20 одсто запослених, што је више од 400.000 људи”, каже и додаје да је Србија рекордер у Европи по проценту запослених са минималним зарадама.
Уколико се узме у обзир податак да је минимална потрошачка корпа у Србији у јуну износила 39.335 динара, види се да су сви који примају минималац и 3.000 више од тога, немају ни толико.
“Трећина становника Србије нема ни за минималну потрошачку корпу, а ни висина минималне потрошачке корпе, у којој је на пример, само 130 динара месечно опредељено за образовање, није довољно за достојанствен живот”, закључује Брадаш.
Нова.рс
