Иако је крајем прошле године донет нови правилник о квалитету ТНГ, ауто-гаса који се точи на домаћим пумпама, како би ово еколошко гориво било још чистије, никоме од надлежних у Србији, који последњих дана траже кривца за оволико загађење ваздуха, није пало на памет да покрене питање повећане потрошње овог еколошког горива.
То би у први мах сигурно имало много више ефекта на смањење загађења ваздуха од нагађања када ће и да ли ће се у Србији уопште забранити увоз половних аутомобила старијих од 14 година. Утолико пре ако се зна да је држава, када је уводила ауто-гас на пумпе, то урадила управо позивајући се на екологију и смањење штетних гасова, који су данас главни кривац што грађани носе маске на лицу.
И не само то. Возачима је обећавано да цена ауто-гаса неће прелазити половину цене бензина и дизела. Уместо тога, данас имамо готово најскупљи ауто-гас у региону, одмах после Грчке и Албаније. Точи се за 85 динара, што је 14 одсто скупље од просека. У исто време, у Бугарској је ово еколошко гориво јефтиније за 26,5 динара.
Подаци Удружења нафтних компанија Србије показују да су од 2011. до 2019. године државна захватања у ТНГ-у са 17,98 динара порасла на 43,76 динара. Не само због акциза, већ и због других намета које је држава укалкулисала у цену ТНГ-а, и то кроз накнаду за енергетску ефикасност, накнаду за обавезне резерве и накнаду за маркирање горива, која се, за разлику од свих осталих дажбина, обрачунава по литру ТНГ-а, а не по килограму, тако да је готово 50 одсто већа него накнада за маркирање дизела. Дакле, од сваког килограма овог горива држава себи узима 43,76 динара (без новог повећања акциза).
Ако се упореди цена ауто-гаса код нас и у Европи, ситуација је још гора, јер је примера ради, такса на ТНГ у Луксембургу 96 евра за 1.000 литара, у Белгији 106, а у Србији 322 евра. Чак и Немачка има нижу акцизу од нас – 191 евро.
Дакле, Србија је европски рекордер по висини акциза на течни нафтни гас. Иначе, ауто-гас се у велепродаји продаје на килограм, иако га точимо на литар. Један килограм износи око 1,8 литара.
Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, слаже се с чињеницом да смо рекордери по висини државних намета на ауто-гас и да су они чак 300 процента већи од најниже прописане цене ауто-гаса у Европи.
– Према европској политици транспорта и стратегији алтернативних горива у транспорту, земље чланице ЕУ требало би да раде на увођењу и афирмацији у коришћењу као моторног горива течног нафтног гаса, природног гаса (компримованог и утечњеног), електричне енергије, биогорива и водоника. Уколико су произведени тако да задовољавају критеријуме одрживости, сви ови енергенти имају мању емисију гасова стаклене баште и загађујућих материја од конвенционалног горива добијеног из нафте – објашњава Мићовић.
Цена овог еколошког горива у Србији у последње време убрзано расте, брже од цене бензина и дизела, па се поставља питање ко је крив за то. Возачи који се љуте на нафтне компаније, нафташи који упиру прстом у државу или држава којој је приоритет да пуни буџет на штету и возача и човекове околине.
Када би цена зависила само од нафтних компанија, дакле, да нема никаквих државних дажбина у земљама у окружењу, цена ауто-гаса била би уједначенија, а у Србији бисмо имали готово најјефтинији ауто-гас у региону, кажу у УНКС-у.
Аутор: Јасна Петровић-Стојановић, Политика.рс
