Србија гланца туђе оружје

Пропаст фабрика домаће наменске индустрије умногоме је осетила и војска. Акумулаторе за борбене авионе производили смо у Ваљеву

МИГОВИ Војске Србије летели би и без руске донације да је у животу ваљевска фабрика „Крушик – Акумулатори“. Ова фирма која је 2007. године неуспешно приватизована, у лепези својих производа имала је и акумулаторе за борбене авионе којима је снабдевала војну авијацију. Министар одбране Братислав Гашић јуче је зато најавио укидање приватизације те фабрике.
– Решавање проблема „Крушик – Акумулатора“ задатак је за период који предстоји – рекао је министар одбране. – То је битно не само за Војску, већ и за Ваљево, јер ће то помоћи отварању нових радних места.

Запослени у „Крушик – Акумулаторима“, једином произвођачу никл-кадмијумских батерија за војску, полицију и железницу у југоисточној Европи не раде скоро две године, после дописа радника Агенцији за приватизацију да су власници те фирме давали лажне податке о исплати зарада. Раскид приватизације са тренутним власником фабрике, београдском „Еуро Балкан корпорацијом“, одобрен је још у новембру прошле године, али још није спроведен у дело.

Ово ваљевско предузеће, које је својим пропадањем приземљило војну авијацију, само је једно у низу домаћих компанија које су некада биле темељ одбрамбене моћи државе. На том списку, осим фабрика, су и бројни војни и цивилни заводи који су или у стечају или се боре за голи живот.

ПИЛОТСКА КОШУЉА ИЗ БАНГЛАДЕША

ТКАНИНА од које је сашивена службена авијатичарска кошуља израђена је у – Бангладешу. На тржишту се, ипак, појавио и низ нових приватних предузећа која се војсци последњих година намећу квалитетом својих производа. Проблем је, међутим, мањак пара у војном буџету, због чега су интенданти принуђени да купују јефтиније производе.

– Распадом Југославије наша војска је била принуђена да потражи нове произвођаче опреме, јер су стари остали расути у бившим републикама – каже пуковник у пензији Велимир Рогач. – Велики ударац и за систем одбране претрпљен је неуспешном приватизацијом некадашњих државних предузећа, од којих су многа врло брзо или пропала или променила делатност. Тиме је избор додатно сужен.

Министарство одбране увезло је 2011. године падобране из иностранства за Специјалну бригаду. Овај корак је био неминован, јер је на фабрику „Клуз“ одавно стављен катанац. Реч је о готово заборављеном гиганту који је до 1990. године производио више од 44.000 пилотских, десантних, резервних и школских падобрана.

Случај приземљених „мигова“ само је један доказ тешком стања у војном ваздухопловству. Фабрика „Утва“ у Панчеву, до склапања посла производње авиона „ласта“ била је на рубу пропасти. У незавидној позицији је и Ваздухопловни завод „Мома Станојловић“ у Батајници, чији је обим посла на историјском минимуму.

Типичан је и пример текстилног комбината „Љубиша Миодраговић“ из Пријепоља, који је био познат по изради војничког платна, церада и шаторских крила, којима је снабдевао целу ЈНА. Ова фабрика после стечајне агоније и неколико покушаја оживљавања, избрисана је са списка војних добављача. Сличну судбину доживео је низ произвођача електронских компонената за артиљеријске борбене системе, али и „Милоје Закић“ из Крушевца, који је деценијама био главни војни снабдевач РБХО оделима и заштитним маскама.

Данашње војничке униформе, препознатљиве по дигиталној шари, шију се у фабрици „Јумко“. Иако војници и официри имају низ примедаба на њен квалитет, врањска компаније готово је једина у држави која још одолева. Са тржишта, али и из круга коопераната оружаних снага нестао је низ предузећа која су се деценијама бавила производњом војничких униформи – „Клуз“, „Инекс укус“, „Железничар“, „22. децембар“…

УВОЗИМО И ПУШКЕ

ВОЈНИ врх Србије често истиче значај фабрика наменске индустрије за привреду Србије. „Први партизан“, „Застава оружје“, „Слобода“, познати су широм света по квалитету оружја и муниције које производе. Њихов асортиман, међутим, заостаје за светским трендовима. Иако је Војска Србије добро снабдевена домаћим дугим и кратким цевима, појачање тражи и у иностранству. Из света су 2008. године стигле аутоматске пушке „хеклер и кох“, снајпери „сако“, далекометке „барет“, пушкомитраљези „херстал“…

Р. ДРАГОВИЋ, Новости