БЕОГРАД – У Србији годишње око 350 деце старости до 19 година оболи од малигних болести, а иако је повећан број новооболелих, стопа смртности је смањена, речено је данас на конференцији “Превенција и контрола малигних обољења код деце и адолесцената”.
Малигне болести код деце деле се у 12 категорија, а током 2011. године у Србији су 52 детета стара до 19 година умрла од рака.
Леукемија је најчешће малигно обољење међу децом са 26,25 одсто, а следе тумори мозга (17,6 одсто) и лимфоми (14,6 одсто). Те групе малигних болести чине 60 одсто малигних обољења у дечијем узрасту, истакнуто је на скупу одржаном поводом Међународног дана деце оболеле од малигних болести који се сутра обележава.
Државни секретар у Министарству здравља Милош Јефтовић истакао је на стручној конференцији у Институту за јавно здравље “Др Милан Јовановић Батут”, да су и Влада Србије и ресорно министарство опредељени да се мора што ефикасније радити на поревенцији малигнитета, како у општој популацији, тако и међу децом и адолесцентима.
“Ми ћемо то остваривати не само следећи стандарде Европске уније, већ активно примењујући сва правила струке, укључујући и идеје и одлуке стручних комисија, од којих Министарство доста очекује”, навео је Јефтовић.
Он је додао да Министарство здравља чврство стоји на становишту да су деца и њихово здравље један од најважнијих приоритета у спровођењу здравствене политике, јер су малишани су стуб будућности и друштва.
“Здравље сваког пацијента и лечење су наша најважнија обавеза. Осмех детета и суза морају бити репер нашег рада, а доктор и родитељ су најближи сарадници”, нагласио је Јефтовић и додао да деца морају добити услове за лечење у свим здравственим установама од примарног до терцијалног нивоа.
Он је навео и да су све иницијативе и предлози како да се што брже и ефикасније подигне ниво здравствене заштите и унапреди дијагностика и лечење, добро дошли од свих.
“Настојаћемо да активно радимо са родитељима и децом свих узраста како би досадашње често недовољно добре тенденције и појаве од појединих учесника у здравственом процесу променили у интересу самог здравља пацијента”, навео је Јефтовић.
Директор Института Драган Илић нагласио је да по учесталости оболевања од малигних болести Србија не одскаче од других земаља у региону, а као и у већини земаља регистрована је учесталост оболевања, али и смањена стопа морталитета.
Илић је нагласио да прогноза малигних болести код деце зависи од њеног стадијума, али и да су рана дијагноза и адекватна терапија услови што се преживљавање деце оболеле од рака, узраста од нула до 14 година, значајно повећа и да износи и до 80 одсто.
Илић је напоменуо да је 15. фебруар од ове године у Србији постао део Националног календара јавног здравља, као и да је један од најважнијих задатака едукација родитеља и деце у погледу превенције и то стицањем здравих животних навика које директно утичу на смањење учесталости малигних тумора и то у одраслој доби.
Докторка Снежана Живковић-Перишић са Института за јавно здравље навела је да су малигне болести код деце ретке у односу на општу популацију, па од свих који болују од те врсте обољења, малишани чине између 0,5 и један одсто оболелих.
Живковић-Перишић је навела да се 220 различитих облика рака јавља у дечијем узраству, као и да у развијеним земљама од рака годишње просечно оболи 165 деце и адолесцената на њих милион млађих од 19 година.
“Просечна стопа морталитета је 35 на милион до 19 година. Малигне болести у развијеним земљама и даље су други узрок смртности код деце по учесталости, одмах после повреда”, навела је Живковић-Перишић.
Танјуг
