Цена сирове нафте типа “брент”, која се прерађује у Србији, је први пут од октобра 2014. године, премашила 87 долара по барелу, а то поскупљење, како ствари стоје, још увек се неће одразити на поскупљење горива на српским бензинским пумпама. Ипак, нафташи кажу да је то упозорење и за Србију. Тако бар кажу из појединих нафтних компанија и Удружења нафташа, што је за сада утешна информација за возаче који не треба да страхују да ће овај светски тренд имати наредних дана последице на њихове џепове.
– Без обзира на максимуме које цена нафте достиже на светском тржишту још увек је рано говорити о успостављању тренда који би имао утицај на наше тржиште и цене горива на бензинским пумпама-наводе из Удружења нафтних компанија Србије (УНКС).
Из једне нафтне компаније пак кажу за „Блиц Бизнис“ да је то тачно али ако се настави овако драстичан скок цена на светском тржишту и они ће морати да коригују малопродајне цене.
-Све зависи како ће се на светској берзи регулисати однос понуде и потражње и реакције компанија на страх изазван новим сојем короне омикроном. Чини се да је његов утицај пренаглашен и надамо се да ће се наредних дана све смирити. Ако тако буде онда ово искакање из оквира “брента”, који се код нас користи за прераду, неће утицати на малопродајне цене. Међутим, ако настави да расте онда ће бити померања и на српским бензинским пумпама јер светски тренд се неминовно преноси и на наше тржиште-кажу нам у једној нафтној компанији.
Ипак, поред светских трендова који утичу на цену горива, постоје и они српски који се везују за акцизе, које би могли да доведу до поскупљења. Тако бар налаже Закон о акцизама по коме би у току ове године требало да уследи усклађивање номиналних износ акциза са индексом портрошачких цена у 2021. години. По правилу то се углавном дешава у фебруару, али може и касније, а колико ће то повећање износити, зависи од званичних статистичких података, који се буду објавили.
Томислава Мићовића, генерални секретара УНКС-а управо то усклађивање више брине него ови светски трендови.
– Ако се акцизе повећају за 7,9 одсто онда би овај намет на бензин и дизел требало да буде повећане за 4,5 до 4,7 динара, али с обзиром на то да оне улазе у основицу за ПДВ то би значило повећање укупног фискалног оптерећења од око 5,5 динара по литру гориво. Због овакве акцизне политике Удружење нафтних компанија надлежним органима је предложило смањење овог опорезивања које не би нарушило буџетске приходе. Надам се да ће то бити ускоро уважено -објашњава Мићовић.
Док се то не уважи цене српског горива управо због овог намета биће међу већим у региону, јер у просечној цени литра бензина од 165,79 динара њихово учешће је 57,84 динара а код евродизела од 173,45 динара, акциза је 59,48 динара, што је знатно више него у другим државама.
Према подацима Удружења нафтних компанија Србије (УНКС), од 10 јануара,од држава у региону најскупљи бензин се точи у Грчкој – 1,737 евра или око 204 динара по литру, Албанији са 1,516 евра, Хрватској 1,466, а следе Црна Гора 1,42 и Србија у којој литар кошта 1,41 евро. Најјефтинији бензин је у Босни и Херцеговини – 1,202 евра или нешто више од 140 динара за литар.
Што се тиче дизела он је најскупљи у Албанији – 1,5 евра, Хрватској 1,486 евра, Грчкој 1,477, а у Србији 1,475 евра. Најповољнији је у Северној Македонији – 1,094 евра.
Треба напоменути да је Црна Гора јуче већ кориговала цене па ће оне у наредне две недеље бити веће.Литар бензина еуросупер 95 и 98 бензина поскупели су за по три цента, па ће у наредне две седмице коштати 1,45 евра, односно 1,49 евра,док ће еуродизел поскупети шест центи и коштаће 1,34 евра.
Српски возачи пак не знају да ли је узрок сталних поскупљења горива светска берза или пак бахатост нафтних компанија.
– Та образложења да цене расту због светске берзе је излизана фраза која служи само као оправдање нафташима. Ако је тако зашто онда нафташи не снизе цену када барел падне на светској берзи. То се дешава само када дође до драстичног пада, као што је био у јеку пандемије корона вирусом, када су и наши морали да снизе цену јер би било непримерено да је било другачије. И то што су тада радили било је значајно мање од оног што су радиле друге државе -каже Дејан М. из Београда.
Блиц.рс
