Грађани Србије су принуђени да за храну издвајају скоро дупло више из свог буџета него становници Европске уније (ЕУ), док нам трошкови становања и режија чине скоро исти део расхода као и житељима развијених земаља, пише данас Демостат позивајући се на податке Еуростата.
Подаци за Србију и остале земље региона које нису у ЕУ за 2022. годину још нису објављени, али годину дана раније, 2021. године, Србија је по овом параметру била знатно испод најсиромашније земље ЕУ, Бугарске, остваривши БДП по глави становника по паритету куповне моћи од само 44 процента европског просека.
Тиме је наша држава била при врху регионалних нивоа развијености, испред Босне, Албаније и за нијансу изнад Северне Македоније, а испод Црне Горе.
Пластично речено, српски стандард је по овом показатељу нешто мањи од половине француског стандарда, при чему је Француска земља која је најближе просеку ЕУ.
Демостат напомиње да овај индикатор има своје слабости што се најбоље види баш на примеру Луксембурга и Ирске, две земље чији БДП по глави становника драстично одскаче од осталих развијених земаља ЕУ.
Статистику криви то што у Луксембургу раде многи високо плаћени странци из околних земаља, чија примања улазе у састав БДП ове земље, иако највећи део тог новца ти људи троше у својим државама, док је у случају Ирске, велики БДП је резултат пореског режима, односно тога што многе мултинационалне компаније своју интелектуалну својину и многе операције држе у Ирској, што формално диже БДП.
Према подацима Еуростата за 2020. годину, домаћинства у ЕУ су највише новца давала за становање, воду, струју, гас и гориво – 32,7 одсто свих месечних издатака, док у Србији на ово одлази мало мање – 29,8 процената.
Док у ЕУ кирија у просеку чини више од пет одсто месечних издатака, податак за 2015. годину, у Србији је то сада 0,6 одсто, а било је 1,3 одсто у 2015. години.
То може бити одраз како високих кирија земљама ЕУ, тако и чињенице да у Србији велики број домаћинстава живи у сопственим становима, односно не плаћа кирију.
Друго истраживање – СИЛЦ, о приходима и условима живота, указује да је вероватно у питању ипак ово друго.
Према резултатима СИЛЦ анкете, грађани Србије су у самом врху неславне европске листе која мери колики је део становништва преоптерећен трошковима становања.
Сматра се да трошкови становања представљају превелико оптерећење за људе онда када на њих одлази више од 40 одсто расположивог дохотка домаћинства.
Када се онда погледа онај део становништва који живи у изнајмљеним становима, чак 45,7 одсто њих је преоптерећено овим трошковима.
То је више него дупло од просека ЕУ који износи 21,2 одсто и представља трећи најгори резултат у Европи, одмах после Грчке и Холандије.
Када се погледају станари који кирију плаћају по сниженим ценама или станују бесплатно, разни социјални станови и сличне шеме, и ту стојимо веома лоше, јер са 17,1 одсто оваквих домаћинстава којима упркос сниженој цени кирије за њено подмиривање и даље одлази више од 40 одсто расположивог прихода, Србија заузима друго најгоре место у Европи, одмах после Холандије.
Најмање домаћинстава преоптерећених трошковима становања је заправо у категорији оних који живе у становима узетим на кредит.
Међу њима, само је осам одсто оних којима трошкови становања избијају бар 40 одсто расположивог дохотка из џепа, преноси Демостат.
Како се наводи, и тих осам одсто је скоро дупло више од европског просека од 4,3 одсто, тако да смо и овде међу најгорима у Европи.
Струја је у Србији начелно међу најјефтинијим у целој Европи, али наши грађани далеко теже могу да је себи приуште, него њихови рођаци и пријатељи на Западу.
У Србији, на рачуне за струју одлази чак 4,7 одсто месечних издатака, а у ЕУ упола мање, само 2,4 одсто.
Слично је и са трошковима за чврсто гориво, попут угља и дрва, који учествују са 3,2 одсто у Србији, а само 0,6 у ЕУ, где се ова врста огрева далеко мање користи.
Са друге стране, у ЕУ на гас иде 1,6 одсто трошкова домаћинстава, а у Србији 0,4 одсто.
Ништа, међутим, не показује разлику у животном стандарду тако добро као проценат издвајања за храну, указује Демостат.
Европљани у просеку дају само 17,1 одсто свог потрошеног новца на јело и пиће, а Срби читавих 28,8 одсто.
Према подацима од пре пандемије, становник Србије у просеку годишње поједе 41,8 килограма меса, а становник ЕУ 67,2 килограма, док је потрошња млека код нас неколико пута мања него у ЕУ.
Оно на шта се у Србији издваја мање новца је превоз: само 7,6 одсто, спрам 10,8 у ЕУ.
Тако три главне групе издатака: становање и режије, храна и пиће и превоз у ЕУ односе 60,6 одсто кућног буџета, а у Србији 66,2 процента, што оставља мање новца за друге ствари.
За рекреацију и културу, за коју Европљани троше 6,7 одсто свог новца, а Срби 4,4 одсто, хотеле и ресторане 4,8 према 2,7 одсто код нас и намештај и ствари за кућу 4,9 према 3,5 одсто.
