БЕОГРАД – Србија и Европска унија, од 1. јануара 2013. године улазе у пету годину примене Прелазног споразума о трговини и трговинским питањима (ПТС), којим је предвиђена фазна либерализација увоза робе из ЕУ у Србију и моментална либерализација извоза робе из Србије у ЕУ.
Србија је бесцарински извозила робу у ЕУ и раније, од 2001. године на основу једностране одлуке ЕУ, а ПТС који се примењује од 1. јануара 2009. године, то право је претворио у уговорну обавезу ЕУ и Србије, подсетила је прошле седмице Канцеларија Владе Србије за европске интеграције.
Споразумом је наложено да од 1. јануара 2014. буде потпуно слободан увоз индустријских производа из ЕУ, као и увоз највећег дела пољопривредних производа.
Потпредседница Владе за европске интеграције Сузана Грубјешић истакла је у четвртак у парламенту да пољопривредници у Србији немају разлога да стрепе да ће од 1. јануара доћи до наглог увоза пољопривредних производа из ЕУ, јер царине неће бити укинуте, већ ће то бити постепено урађено до уласка наше земље у Унију.
Држава је свесна да пољопривредници у Србији, како је нагласила Грубјешић, нису довољно конкурентни и да су због тога у Споразум о стабилизацији и придруживању уграђени заштитини механизми, односно период прилагођавања и постепеног укидања царина.
За око 20 одсто пољопривредних производа и након тог датума, све до уласка Србије у ЕУ, биће задржан одређени ниво специфичне или сезонске царинске заштите.
Таква заштита домаће производње, задржавањем сезонских царина за одређени број производа, по први пут је садржана у неком од ШП који је ЕУ потписала са другим државама западног Балкана.
Међу производима који ће бити заштићени царином и после 1. јанаура 2014. године су парадајз, слатка паприка, грожђе свеже, јабуке, вишње, шљиве, јагоде, све врсте меса, млеко у праху, јогурт, маслац, сиреви, мед, кромпир, салата и краставци.
Царином ће бити заштићени и кукуруз шећерац, суве шљиве, пшеница, кукуруз, брашно, уље од соје, тестенине, поврће, џемови, мармеладе, воћни сокови, као и винско сирће.
Царине се, како је подсетила владина Канцеларија за европске интеграције, неће снижавати ни у току, а ни после транзиционог периода од шест година за производе као што су јестиво уље од сунцокрета, шећер и гликозни сируп, дуван и цигарете.
Трговина се либерализује и по основу других споразума о слободној трговини које је Србија закључила – са државама ЦЕФТА, Руском Федерацијом, Белорусијом, Казахстаном, Турском и државама ЕФТА.
За увоз из држава са којима Србија нема склопљене споразуме о слободној трговини, наплаћује се пун износ царине.
Због заштите домаћег аграра, Влада Србије је почетком протекле седмице одредила производе на које ће се, ипак, плаћати посебне дажбине при увозу из ЕУ од 1. јануара 2013. године.
Заштитне царине утврђене су за месо, кобасице, млеко, воће и поврће.
Према речима помоћнице министра у Министарству пољопривреде Миланке Давидовић, Одлуком о одређивању производа за које се плаћа посебна увозна дажбина у 453 тарифне линије обухваћени су разни производи, међу којима су све врсте меса, кобасице, млеко, јогурт, маслац, маргарин, све врсте сирева, живинска јаја и кромпир…
На списку тих производа су, такође, разне врсте свежег и смрзнутог поврћа, затим грожђе, јабуке, кајсије, шљиве и друго воће, припремљени и конзервисани производи од меса, шећера, супе, чорбе, ракија, алкохолна пица, дуван…
Давидовић је рекла Танјугу да износ посебне дажбине зависи од врсте производа – на пример најнижи износ је динар по комаду за свежа јаја, а највиши је 80 динара по килограму за све врсте сирева.
Она је појаснила да ће се све посебне дажбине наплаћивати приликом царињења. Одлука о одређивању производа на које се плаћа посебна царина у складу је са прописима који важе за наплаћивање царина и представља део увозне заштите у области пољопривреде, истакла је Давидовић.
Одлука је специфична, оценила је она, јер се не прописује за индустријске производе, већ само за пољопривредне и прехрамбене производе и доноси се на крају године, а ступа на снагу од 1. јануара наредне године.
