СА тренутним мањком у државној каси, нови аранжман са Међународним монетарним фондом прилично је далеко од Србије. Дели нас најмање 30 милијарди динара најављених и још толико додатних уштеда. Шансу да се договору примакнемо имамо током лета, јер се евентуални преговори о новом споразуму, ако до њих дође, очекују на јесен.

Нови аранжаман са ММФ-ом Србији овог пута није битан због новца, уверава нас Влада. Њихов „потпис“, указују, потребан је због угледа међу инвеститорима. Финансијски стручњаци, овоме додају још једну ствар – месеци за нама доказује да без њихове контроле очигледно нисмо у стању да спроведемо у дело оно што смо сами себи обећали.

За почетак, Србија се надала да ће ову годину завршити са минусом од 3,6 одсто БДП. После четири месеца јасно је да смо од тог циља далеко најмање 100 милијарди динара, што је око три одсто БДП.

– До сада је личило да нам је аранжман са ММФ-ом потребан због међународног кредибилитета. Влада је имала мере и планове да стварно спроведе консолидацију и тада је ММФ био добар да то и међународно потврди – објашњава Павле Петровић, председник Фискалног савета. – Али сада, крајем маја, када видимо где смо, видимо да се та консолидација није догодила. И Влада види то и изашла је са мерама које су недовољне. Закључак је – изгледа да не иде. На крају, не можемо сами. Није више у питању само међународни углед. Изгледа да ми кренемо у једном правцу, а ствари се измичу, укључујићу и структурне реформе. Да је било договора са ММФ-ом у децембру, када је Влада усвојила фискалану стратегију и мере, он би већ у фебруару упозорио да се оне спроводе.

ПРЕПОРУКЕ ПОСЛЕ недавне, редовне, постете мисије ММФ Србији, стручњаци ове институције су изашли са препорукама за опоравак српских финансија. И они, баш као и Фискални савет, препоручују да се, поред најављене уштеде од један одсто БДП, пронађе начин за још толико смањење тренутног дефицита. До новца би се могло доћи већим пореским обухватом, замрзавањем плата и пензија, ограничавањем исплата бонуса, повећањем ниже стопе ПДВ са осам на десет одсто… Простор за реформе ММФ види у јавном сектору, пензионом систему, тржишту рада, пословном окружењу.

Влада је, између осталог, пристала да уведе пенале за превремено пензионисање, смањи трошкове јавног сектора, субвенције за државна предузећа. Конкретни потези нису повучени, а да би реформе дале резултата, потребне су године. Све већи мањак у буџету Србију гура у све дубљи јавни дуг. Фискални савет каже да ће ове године расти изнад 60 одсто, а ММФ види да ћемо достићи и 65 одсто БДП.

– Сада ће и инвеститори почети мало другачије да посматрају ситуацију – додаје Павле Петровић. – Криза јавног дуга се дешава изненада. Тренутно сте у „сивој“ зони, али улагачи могу одједном да вас пребаце у „црну“ и оду даље. Али могу и да вас мало задрже у „сивој“ зони. Да би то учинили, потребан је ММФ.

Аранжман са ММФ Србији је потребан и због кредита чија је исплата њим условљена. Руска Федерација одобриила је Србији пола милијарде долара зајма за подршку буџету. Друга транша овог кредита, 200.000 долара, међутим, лећи ће тек 14 дана по постизању споразума са ММФ. И Светска банка још од прошле године има спреман новац за помоћ нашем буџету, али је услов исти – аранжаман.

– Очекивало би се да комерцијални инвеститори траже ММФ због сигурнсти. Сада видимо да је и један државни кредит, који се увек третира мало повољније, условљен сарадњом са ММФ – каже Павле Петровић.

Из угла пословне заједнице „печат“ Међународног монетарног фонда значи да економска политика иде у добром правцу. Тако у Савету страних инвеститора кажу да подржавају и охрабрују све кораке које Влада Србије предузима у циљу приближавања регулативи Европске Уније и успостављању аранжмана са ММФ-ом. А он ће, верују, олакшати пословање у земљи.

ПОСЛЕДЊИ ДОГОВОР ПОСЛЕДЊИ аранжман Србије и ММФ-а склопљен је крајем септембра 2011. године. Он је, међутим, замрзнут већ почетком фебруара 2012. године. Тада је било јасно да је српски буџет за ту годину одступио од договореног програма. Тај аранжман из предострожности нам је омогућавао да повучемо део од 1,1 милијарду евра у случају потребе.

– Залажемо се за успостављање предвидивог пословног окружења у коме нема изненадних промена и у коме се спроводе континуиране и утемељене реформе – објашњава Давид Вандер Шурен, члан Управног одбора Савета страних инвеститора и генерални директор „Делез Европе“ за Србију, Босну и Херцеговину и Црну Гору.

– Управо би договор и потписивање новог аранжмана са ММФ-ом био један од значајних сигнала у том правцу који ова институција шаље привредницима у Србији, али и потенцијалним страним инвеститорима о макроекономској стабилности и расту у држави. Савет страних инвеститора верује да је најбољи начин трајног решавања неповољне економске ситуације у Србији кроз подршку Владе слободном тржишту. Омогућавањем привреди да се развија на основама фер конкуренције омогућило би да привредници, домаћи и страни, постојећи и потенцијални, дају свој пун допринос економском напретку и развитку земље чији би се позивитиван ефекат пренео на све – грађане, државу и пословни сектор.

Новости

Карикатура Горан Дивац