Србија и НАТО: тешко губитнику

Ана ФИЛИМОНОВА | 23.10.2012

Карел Шварценберг, први потпредседник и Министар иностраних послова Чешке – земље која је одавно признала независност Косова – у свом интервјуу коначно је изложио јасну позицију онога што су сви знали или осећали, али су се плашили да то гласно и кажу. Србија – то је земља која је доживела пораз у рату са НАТО. Сада је политика Запада условљена тим резултатом, поражена страна ће платити победнику ресурсима и територијом. Као што се каже vae victis – услове увек одређује победник, а поражени мора бити спреман на сваки трагичан обрт догађаја. Шварценберг је веома отворен: “Нема ничег новог. Све је веома добро познато. Србија мора да напредује по питању Косова. То је јасно. И, то је процес који је у току. Услови се знају и уступака нема. Могу само да посаветујем српске пријатеље да донесу јасну одлуку и да прихвате нешто што ионако не може више да буде промењено… Србија је изгубила рат. A у рату се често губе територије!”¹

Карел Шварценберг (1937) је један од најутицајнијих политичара у Европи. Шварценберзи су стара лоза из Аустрије, позната још из XII века. Најпознатији је Адолф Шварценберг – фелдмаршал и царски гроф, који је 1599. године разбио турску војску код утврђења Раб – била је то прва победа над Турцима у Европи. Важно је истаћи да се тренутни јуришни ешалон владајуће елите у Европи (којој припада и Шварценберг) не противи идеји да се Балкан да Турцима “на тацни”. Карел Шварценберг је много година провео у Аустрији и Швајцарској, пошто је породица морала да напусти земљу после 1948. године, јер су их сматрали симболом немачког утицаја (тачније угњетавања) и феудалног терора у прошлости. После “Прашког пролећа” 1968. године, он је активно стао на страну чехословачких дисидената, а између 1984 и 1990. године, предводио је Међународни Хелсиншки Комитет, чија је обавеза била откривање кршења људских права у земљама које су се налазе са друге стране “гвоздене завесе”. За време председниковања Вацлава Хавела, он постаје шеф његове канцеларије (1990-1992). Између осталог, Карел Шварценберг се сматра најбогатијим политичарем у земљи, називајући се становником Централе Европе са пасошем Швајцарске (Шварценберзи су већ половином века били циришки држављани, а Карел има и чешко држављанство). Данас је Шварценберг лидер десничарске партије ТОП 09 која је члан владајуће коалиције у влади Чешке. Карел Шванценберг је као први потпредседник владе и Министар спољних послова Чешке, 20. октобра текуће године иступио са програмом своје кандидатуре за место председника Чешке²… Тако представници древних немачких владајућих породица у Европи, који су постали спроводници експанзионистичких ултралибералних пројеката који гурају народе Источне Европе у сиромаштво и бесправље, данас као победници диктирају Србији услове.

Са тог аспекта, пет рунди преговора Београда и Приштине из 2011. године (март-јул), под покровитељством ЕУ и уз подршку САД, не могу се назвати преговорима као таквим, пошто се Приштина није сагласила ни са једним, па и најмањим уступком. Овакав вид двостраних састанака у прилично уском кругу, уз међународно посредништво (у виду контролног усмеравања), пре подсећа на дорађивање услова послератне капитулације Републике Србије. Због чега се морају испунити три договорене области (признање од стране Србије аката из Матичних књига Приштине, личних докумената и универзитетских диплома) – са нерегулисаним и неуставним правним статусом, које нису ратификоване од стране Скупштине Србије и чак уопште никакав Споразум као такав није ни потписан? И додавање њима “сагласности” о представљању Косова у регионалним форумима као практично независне државе и споразума о “интегрисаном” управљању границама (које Приштина и Запад сматрају искључиво државним границама)? Због тога то нису равноправни споразуми. То су акти безусловне и беспоговорне капитулације, само растегнути после пораза земље. Независно од произашле промене политичког руководства земље, западни политичари не смањују ни темпо ни жестину. И предстојећи преговори неће представљати изузетак. Центар за стратегијска и међународна истраживања при НАТО (Center for Strategic and International Studies) бави се најширим спектром питања – од међународне и регионалне политике и безбедности, до трансекономских интеграција и глобалне промене климе – још у новембру 2011. године у свом периодичном извештају указао је на неопходност преласка будућих преговора Београда и Приштине, са техничког на политички ниво, уз постизање конкретних резултата. Биле су предложене такве тачке, попут: стављање на дневни ред питања о северу Косова и “границе Србија – Косово”; фокусирање на “обнови” и обезбеђењу територијалног интегритета Косова; спровођење широке кампање за свеопште признавање Косова, почевши од пет земаља ЕУ које нису признале независност Косова; прелазак са “међународног надзирања” на “развој земље – регионалне и економске сарадње, “политичког такмичења”, “демократске транспарентности” посредством развоја трансграничне сарадње невладиних организација и слично; завршетак делатности европске мисије ЕУЛЕКС и прелазак на етапу функционисања вишег представника ЕЦ (EU special representative – EUSR), који делује строго у складу и узајамно са амбасадом САД у Приштини; укључивање Косова у процес визне либерализације; почетак преговора са Косовом о Споразуму за стабилизацију и асоцијацију са ЕУ, са предложеним “возним редом” за Приштину, до постанка кандидата за пријем у ЕУ.³ Те тачке се плански испуњавају, без обзира на назив владајуће коалиције у Београду.

Представник Велике Британије у Европском парламенту Најџел Фериџ, у свом интервју указује: “Сви политичари на Балкану само испуњавају нечије задатке… но кључна питања се решавају у Вашингтону и Бриселу, а не у Београду… мени је смешно када ме питају када ће настати Нови Светски Поредак. Па он је одавно наступио. Да ли је он добар или лош, просудите по глобалној ситуацији. Да ли је све у реду или све клизи у пропаст? Али погледајте сами. Србија је пред пропашћу! Ваши политичари су веома уплашени и нервозни, они не знају где да узму новац. Они још не желе да вам саопште да новца нема, да не би демонстрирали панику. Наравно, они вам никада неће рећи да је дошао крај…”. По питању Косова он је приметио да “још није све изгубљено. Проблем је у томе што се ваши политичари довољно не труде да нешто сами реше и ураде, уместо што само питају Брисел и Вашингтон шта да раде даље. Можда север Косова и може бити ваш. Али то ће бити тешко.”⁴ Са своје стране Данијел Сервер указује да Београд, без обзира на коначно решење статуса Косова, треба да се обавеже да ће интегрисати север Косова под управу Приштине, а “сада морамо дати времена властима у Београду да апсорбују ту идеју”.⁵

За то време Приштина је продала комплетну покрајинску електродистрибутивну мрежу “Електропривреде Србије”, која опслужује 400 хиљада потрошача, турском концерну “Calik & Limak” за 26, 3 милиона евра. На то Министар енергетике у влади Србије Зорана Михаиловић уопште није обратила пажњу, а са друге стране, није се либила ни изазивања међународног скандала, пошто је једнострано заменила документ о проласку гасовода у тренутку потписивања између Русије и Србије и то без знања Председника Србије. Москва је тај инцидент оценила као “скандал”.⁶ Весли Кларк, бивши главнокомандујући НАТО, а сад шеф енергетске корпорације “Енвидити” из Канаде, тражи за своју фирму лиценце за истраживање ресурса на Косову и Метохији, са циљем производње синтетичке нафте из угља. Званични подаци говоре да се 76% резерви угља Србије (16 од 20 милиона тона), налази на Косову и Метохији – што представља највеће и најекномичније резерве у Европи. Међутим, претварање угља у нафту представља веома прљаву технологију, која загађује природну средину, поготово воду. Али да ли то уопште узбуђује Веслија Кларка – његова компанија намерава да производи 100 хиљада барела нафте на дан.⁷ Албанска (Приштинска) агенција за приватизацију, већ је нелегално приватизовала добру половину од 1358 српских предузећа у покрајини, при том без сагласности власника. Да подсетимо да се само имовина ЕПС-а у покрајини процењује на 3 милијарде евра, а имовина грађана који су били принуђени да побегну из покрајине, процењује се на 4 милијарде евра.⁸ Али те силне сада процењене милијарде и практично непроцењиви губици у будућности, нису уопште наведени на почетку преговора између Београда и Приштине.

Док И. Дачић води преговоре са Хашимом Тачијем, једна пуноправна преговарачка страна – лидери косовских Срба – одбила је да призна тзв. “Споразум о интегрисаном управљању границама” и упутили су писмо Председнику и Премијеру Србије тражећи састанак са њима, како би се упознали са “Платформом за Косово и Метохију”. Но, њихово мишљење је игнорисано. У целини, почетак преговарачког процеса карактерише потпуна неприпремљеност српске стране, уз потпуно одбијање да се поштује сопствено законодавство и воља грађана, што све асоцира на вероватну спремност предаје позиција у режиму “даљинског управљања”. Дакле, војна агресија НАТО против Србије сад се спроводи управљаним и контролисаним политичким процесима унутар земље, одузимањем дела територије и ресурса у виду контрибуције. Међутим, ни “победници” нису баш сигурни у ћутљиву сагласност Србије са легализацијом одузимања Косова и Метохије. Са међународно-правног аспекта, Србија има моћне савезнике у Русији и Кини, по питању очувања покрајине у њеном саставу, а већина бирача Томислава Николића је за њега и гласало у нади промене политике, пре свега у односу на Косово и Метохију. Због тога и претпостављено искрцавање западних “десантника” у виду представника САД и ЕУ, Хилари Клинтон и Кетрин Ештон, очигледно има задатак да новим уценама и претњама убеди српско руководство да начини и последњи корак – предају Косова и Метохије. Развој догађаја ће показати какву одлуку је донео ешалон политичара који је дошао на власт на таласу национално-државничких обећања.

За Србију, са тачке гледишта међународног права, признање независности Косова ће имати апсолутно неповратан карактер. Чак и ако Запад “докрајчи” онога који је оборен и “истресе” де-факто признање, нека злочин почини злочинац, но, сама српска власт не може ићи на злочин против свог народа.

1 http://www.nspm.rs/hronika/karel-svarcenberg-u-ratu-se-gube-teritorije-a-srbija-je-izgubila-rat.html

2 http://www.praga-ru.com/izvestnyie-lichnosti/karel-shvartsenberg.html

3 http://csis.org/files/publication/111110_Bugajski_TransatlanticApproach_web.pdf

4 http://www.vestinet.rs/pogledi/naravno-nikad-vam-nece-reci-da-je-dosao-kraj-ali-srbija-je-pred-krajem

5 http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/20/daniiel-server-kluchna-reintegraciia-severa-kosova-sa-ostatkom-kosova.html

6 http://www.nspm.rs/hronika/blic-nikolic-ljut-na-ministarku-energetike.html

7 http://www.vaseljenska.com/vesti/otimanje-srpske-imovine-na-kosmetu/

8 http://www.vaseljenska.com/politika/nova-faza-u-izdaji-srbije-poklanjanje-srpske-imovine-na-kosmetu/

Фонд Стратешке Културе