СРБИЈА И ПРОЈЕКАТ „ФИАТ СРБИЈА“: Уз помоћ белосветских мешетара извући што више пара и отићи из Србије са профитом!

Није питање да ли ће “Фиат” да напусти Србију, већ када ће то да се деси. Питање је и колико ће до краја да износи укупан цех који ће српски порески обвезници имати да плате за ову авантуру. Уговор Србије и “Фиат” групе из Торина је државна тајна, али су поједини страни медији објавили неке његове делове. Из тога произилази да је Србија до сад платила преко 1,2 милијарди евра, да је, иако ослобођен скоро свих фискалних намета, “Фиат” у овом тренутку нашој држави дужан 2,4 милијарде динара и да је он у укупној дубиози од око 1,3 милијарде евра. Уз све то, Србија овој фабрици у Крагујевцу новчано и даље помаже са око 200 милиона евра годишње.

Пред сам крај 2014. године пронеле су се гласине, како “Фиат” планира да напусти Србију и производњу садашњих модела из Крагујевца пресели на неку другу локацију, највероватније у Бразил. Ова вест није потпуно неочекивана, јер италијански концерн већ увелико производњу сели у области у којима планира повећање продаје.

Генерални директор концерна “Фиат” С.п.А. из Торина (већинског власника фабрике у Крагујевцу) Серђио Маркионе још је у јануару 2014. најавио како ће седиште компаније, ради пореске уштеде, из Италије прећи или у Велику Британију или у Холандију. Ако може да се пресели седиште фирме основане још 1899. године у Торину, и то не било које фирме већ једне која је заштитни знак Италије, зашто не би могла да се исели и производња из фабрике која је покренута тек 2008. године?

Целокупна италијанска привреда се последњих година, а посебно од 2008. године, када је избила глобална економска криза, окреће латино-америчком тржишту. “Фиат” је у Бразилу непрекидно присутан од 1973. године и тамо у међувремену производи више од десет различитих модела својих возила. Осим тога, “Фиат” у Јужној Америци има и фабрике у Аргентини (од 1995.) и у Мексику (од 1968. године).

Према последњим подацима, највећа производња “Фиатових” модела у Европи (изван Италије) била је у Пољској, 640.000 возила годишње, што десетоструко премашује најбољи учинак крагујевачке фабрике. “Фиат Ауто Поланд” с.а. је у стопроцентном власништву “Фиат групе” из Торина, за разлику од “Фиат аутомобила Србија” доо (ФАС), у коме Србија, иако је највише инвестирала, званично учествује само са трећином капитала.

Колико је ФАС у плановима торинских директора био скрајнут у запећак говори податак да је он производио само два модела “Фиатових” возила, док се, рецимо, у погону у Турској (око 400.000 аутомобила годишње) производи три пута више модела, док фабрика у Пољској од 2015. преузима и производњу модела 500 који се склапа у Крагујевцу, поред већ неколико различитих модела, од којих неки не припадају “Фиату” (на пример “Форд Ка”).

Ни планирани бесцарински извоз у Русију не би значајније променио ову туробну статистику, јер је у најбољем случају тамо могло да се извезе само 10.000 возила.

ФАС, очигледно, никада није ни био озбиљно замишљена италијанска инвестиција, па ће његов одлазак из Србије погодити највише саме раднике у тој фабрици, док ће, са друге стране, растеретити овдашњи буџет.

Тежина “транзиционог фонда”

Некадашњи министар привреде Саша Радуловић својевремено је изјавио како је имао прилику да види основни уговор склопљен између Србије и “Фиат” С.п.А, али не и евентуалне анексе. О садржају основног уговора није смео ништа да саопшти јавности, јер је био везан обавезом чувања државне тајне, а уговор управо то јесте – најстроже чувана државна тајна.

Ипак, на свом блогу Радуловић је објавио један веома интересантан чланак, преузет из хрватских медија, који одлично осликава у шта се Србија упустила на наговор Млађана Динкића.

У чланку, који је оригинално објавио лист “7-дневно”, између осталог стоји како је по независном ревизорском извештају агенције “Ернст&Yоунг” само у 2012. ФАС исказао пословни губитак од 45 милиона евра, док је у 2011. губитак био 54,5 милиона евра. До краја 2013. акумулирани губици ФАС-а износили су 8.863.505.000 динара.

Губици би били далеко већи да вештачки није приказан добитак, кога, у ствари, нема. Ради се о краткорочним задуживањима која су затим књиговодственим слаломом приказани као пословни приход, тврди “7-дневно”, а преноси Радуловић на свом блогу.

Према уговору чији садржај Радуловић не сме да изнесе јавности, али зато то смеју хрватски новинари, ФАС је ослобођен скоро свих обавеза према Србији! Ово предузеће не плаћа порез идућих десет година, не плаћа комуналне накнаде, не плаћа доприносе на плате радника (радницима здравствено и све остало плаћа држава Србија), струју добија по привилегованој цени, одређене саобраћајнице је морала да сагради Србија о свом трошку, а на страни 17 извештаја “Ернст&Yоунг” пише : “Кредит који гарантује влада Републике Србије по каматној стопи нижој од тржишне третира се као државно давање”. Уз све то, држава је субвенционисала сваки ауто који се прода у Србији са три хиљаде евра, што је изазвало велико незадовољство других произвођача који своје аутомобиле продају у Србији.

И за текућу годину Влада премијера Александра Вучића већ је планирала субвенције ФАС-у у висини од 174 милиона евра. Али, ни то не мора да буде све.

У буџету за 2015. планирано је још милијарду евра које чланови кабинета могу да поделе по свом дискреционом праву, односно – коме хоће. За ФАС би зато у обзир дошло и још 130 милиона евра додељених министарству на чијем је челу Александар Вулин, а за наводну исплату “транзиционог фонда”, односно недефинисаних отпремнина за непознате раднике.

Такође, може да се заграби и из касе “Субвенције приватним инвеститорима” која је “тешка” 55 милиона евра, а ту је и буџетска резерва од око 10 милиона евра. Министарство привреде има чак 14,5 милијарди динара за подстицање привреде, од чега 6,5 милијарди за подстицаје инвеститорима и још три милијарде динара за субвенционисање камата за кредите привреди.

Могућности за одливање пара су, дакле, велике.

Упркос чињеници да је ФАС ослобођен готово свих фискалних давања, његови дугови према Републици Србији до краја 2014. нарасли су на чак 2,4 милијарде динара. Очигледно је да нису редовно плаћани ни субвенционисани рачуни за струју!

Заузврат су Италијани преко надуваних рачуна за материјал од кога се у Крагујевцу само склапају (зашрафљују) аутомобили, као и за наводне консултантске услуге из Србије до сада извукли стотине милиона евра профита.

Бачено најмање пола милијарде евра

Колико је тачно отварање фабрике у Крагујевцу коштало Србију, нико не може данас са сигурношћу да каже. Само за отплату ранијих дугова “Заставе” и за социјални програм, Србија је својевремено платила око пола милијарде евра.

Овоме треба додати и субвенције за свако новоотворено радно место, које су досезале и 15.000 евра по раднику (за 3.000 радника то је 45 милиона евра), изградњу инфраструктуре, субвенције за свако продато возило у Србији… Све у свему, хрватски медији су тврдили како је за отварање ФАС-а плаћено преко 1,2 милијарде евра и да су то, наводно, подаци добијени из самог “Фиата” С.п.А из Торина.

Према тренутним проценама, ФАС је у дубиози од скоро 1,3 милијарде евра, а то ће све морати да плате српски порески обвезници када “Фиат” побегне из Србије, као што нас је са дуговима својевремено оставио “Ју Ес Стил”.

Најинтересантније је то што нико јавности не сме да објасни које су гаранције да “Фиат” С.п.А. по истеку десетогодишњег аранжмана, ако не и пре, неће напустити Србију која ће у овај суманути инвестициони пројекат до тада уложити више од две милијарде евра. Нико јавност не сме да обавести ни које су гаранције дате да ће двотрећински власник, а то је торински “Фиат”, намирити све повериоце, међу којима је и држава Србија, односно, солидарно, сви њени грађани.

Одговор је једноставан: такве гаранције нити су тражене, нити су дате.

Целокупни аранжман је замишљен по угледу на некадашњи “Сартид”, односно тако да се уз помоћ белосветских мешетара извуче и последњи цент из Србије.

Прича о великом извозу у Русију, којом је наивном народу требало да буде образложено енормно инвестирање у крагујевачко Потемкиново село, само је била димна завеса. Са или без царинских олакшица извоз ФАС-а у Русију је мизерно мали: у Русију је 2012. из Крагујевца отишло само 215 Фиата 500!?

Модели који се производе у Крагујевцу нису нимало интересантни руским купцима, па макар их делили за џабе, као својевремено “Yуго” у Америци.

Ово се знало од самог почетка, јер је “Фиат” деценијама присутан на руском тржишту и одлично познаје укус тамошњих купаца.

Идеја је 2008. била да се под фирмом разноразних субвенција и плаћања надуваних фактура из Србије извуче још неколико милијарди евра које ће међусобно да поделе руководиоци и акционари “Фиат” С.п.А. са једне стране и српски властодршци са друге стране.

Сигуран одлазак италијанског произвођача аутомобила још тада је био планиран за 2018. годиу и то ће се најкасније тада и десити, осим ако неким чудом на политичкој сцени не васкрсне Млађан Динкић или неки његов клон и склопи нови пљачкашки уговор са Италијанима.

До тада ће Србија, уз већ инвестираних преко милијарду евра, годишње у ФАС убацивати још по више од две стотине милиона евра, а трпеће и дугове које је према њој направило ово предузеће. Најмање још милијарду евра ће на тај начин да се одлије у Италију, односно преко те земље у џепове људи на власти. То је једнако вредности једногодишњег рода житарица у Србији.

Све ће то на крају платити грађани Србије, а са плаћањем ће почети већ ове, 2015. године. Буџетски дефицит за ову годину би требао да буде 191,3 милијарде динара. Тако је замишљено. Да би се финансирали расходи који обично брже стижу од прихода, планирано је даље задуживање Србије и то за далеко више него што износи пројектовани дефицит. Укупно ће се ове година Србија задужити за 450 милијарди динара, а то је скоро половина целокупних буџетских прихода.

Највећи део новца држава ће осигурати емитовањем вредносних папира на домаћем финансијском тржишту у домаћој и страној валути. Емитовањем еврообвезница на међународном тржишту Влада Србије намерава да осигура до 180 милијарди динара.

Планирано је да се до 79,3 милијарде динара осигура из зајмова код домаћих и међународних комерцијалних и мултилатералних финансијских институција и страних влада.

Око пет одсто целокупне суме за коју ће Србија да се задужи потребно је само за овогодишње “субвенције” ФАС-у, књижене под различитим именима. Чак и када би се сви ти кредити отплатили реалним буџетским приходина (што је мало вероватно), а не новим задуживањем (што је вероватније), Србија мора да плаћа камате, а то ће бити терет за следеће генерације.

Ако је и тачно да је “пројекат ФАС” смислио Млађан Динкић како би са тадашњим властодршцима покрао новац, остаје оправдано питање зашто садашња власт још увек спроводи овај криминални уговор и због чега не хапси актере? Вероватно зато што и она сама добија добар део колача.

А 1. Нека буде-шта буде

“Фиат” је скраћеница од Фаббрица ИталианаАутомобили Торино (Италијанска фабрика аутомобила Торино). Та реч има значење и у латинском где значи “нека буде”. Фабрику је 11. јула 1899. основао Ђовани Ањели старији, деда код нас далеко чувенијег Ђовани Ањелија млађег, са још седам компањона.

Први модел био је 3,5 ХП (имао је само 3,5 коњских снага) који је до краја 1900. направљен у 20 примерака. Модел се даље развијао и 1903. је постао 12 ХП који је произведен у 134 примерка.

Од 1960. „Фиат” је класични мешовити концерн, који осим производње друмских возила има и производњу локомотива, возова, авионских мотора и остало.

У 2013. је овај концерн запошљавао 225.587 радника у целом свету (од тога 3.668 у Србији) и остварио промет од 86,816 милијарди евра уз приход од 1,951 милијарду евра (у Србији 1.131.301.000 динара, односно око десет милиона евра).

Концерну данас припадају следеће марке: Фиат, Алфа Ромео, Ланциа, Абартх С.п.А. & Цо, Масерати С.п.А, Феррари С.п.А. (спрема се делимична продаја) и Цхрyслер Гроуп ЛЛЦ (који обухвата марке: Цхрyслер, Јееп, Додге, Рам, СРТ и Мопар).

“Фиат” је прву фабрику у Србији отворио 1955. у Крагујевцу и то у заједничком подухвату са тадашњом „Заставом”.

У Пољској је први модел „Фиата” произведен 1920. године. Производња је после Другог светског рата обновљена 1965. познатим моделом Фиат 125.

У некадашњи СССР „Фиат” стиже 1966. године када државном предузећу „АвтоВАЗ” помаже да изгради фабрику на Волги. Град који је никао око те фабрике добија име Тољатиград, по Палмиру Тољатију, вођи италијанских комуниста.

У Шпанији је „Фиат” производио аутомобиле у периоду од 1950. до 1981. када се повукао због оптужби за ранију сарадњу са фашистичким режимом Франциска Франка. Његов тамошњи погон, СЕАТ, доспева у већинско власништво немачке „Фолксваген” групе, пошто је претходно био национализован од стране шпанске државе. Мањински акционари су годинама безуспешно водили спорове око одузете имовине, а један од њих, (каснији посланик у Европском Парламенту) Руес Матеос, је средином осамдесетих година тражио азил у Немачкој тврдећи да је политички прогоњен у Шпанији.

И у Северној Кореји се од 2002. производе два модела по лиценци “Фиата” и то базирана на моделима Сиена и Добло.

Милан Маленовић, Бернадро Витулано

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије