Сваки избори у вишестраначкој Србији бележили су гласове давно преминулих рођака. Упоређивањем демографских података и бирачких спискова појавио се вишак од готово 700.000 гласача.
Нема конкретног одговора за кога они гласају, али дефинитивно је да је у нашем изборном систему 4 једнако 5. Податке је анализирао студент Правног факулктета Душан Дачић, а целокупна документација је предате на проверу и посматрачима избора из мисије ОЕБС-а.
Бирачки списак у Србији у појединим градовима има и 36.000 више уписаних гласача него што ти градови бележе пунолетних становника а највећи „вишак“ бирача бележи се у Новом Саду и Београду, док на нивоу целе Србије има 651.170 више имена у бирачком списку него у подацима о пријављеном становништву.
Ово показују подаци које је анализирао Душан Дачић, студент Правног факултета заинтересован за картографију, који већ пар година анализе различите демографске податке и представља их путем мапа.
Једна од најновијих карти коју је израдио у сарадњи економистом Бојаном Јовановићем, који је био задужен за математичку проверу података, показује разлику између уписаних у бирачке спискове и броја пунолетних грађана у Србији у 2018/2019. години.
Резултати до којих је дошао Дачић показују да Београд има 16,9 одсто више уписаних бирача него становника, односно 232.655 више бирача.
Следе га Централна Србија са 9,7 одсто више имена у бирачком списку, што је 288.422 грађана а затим и АП Војводина са 8,2 одсто вишка бирача, што износи 130.093 имена.
Чест аргумент којим искуснији истраживачи и демографи „бране“ вишак у бирачком списку јесте да се значајан број становника одселио из Србије, да нису евидентирани гласачи из дијаспоре, али аутор карте Душан Дачић у разговору за Данас тврди да овакав аргумент не стоји, пише Данас.
– Неки људи су коментарисали да овде нису урачунати људи који живе у иностранству али ја се не бих сложио са тиме. Да такав аргумент не стоји видимо и из тога што подаци показују да се највећи вишак грађана у бирачким списковима бележи у већим градовима – Новом Саду и Београду, а не у мањим местима из којих се исељава више становника. Напротив, мања места овде бележе минус односно мањак уписаних у бирачки списак, наводи Дачић.
Он додаје и да се управо по поређењу тих мањих места може видети колико неправилности има у бирачким списковима.
– Рецимо један Параћин има око 4.000 више имена у бирачком списку а иста је ситуација у и суседном Деспотовцу – он исто има преко 4.000 вишка, а има три до четири хиљаде становника мање, навео је Дачић.
Објашњавајући ове податке Дачић каже да свакако треба проверити да ли је било додатних измена у бирачком списку током претходне године јер су подаци које је он анализирао израђени на основу пројекција о кретању броја становника између два пописа Републичког завода за статистику за претходне године.
– Главни разлог зашто сам ја желео да направим овај пресек јесте што постоји доста сумњи у бирачке спискове годинама уназад, често и опозиција то помиње када се говори о изборним условима. О даљим импликацијама оваквих података треба консултовати и политикологе, ја не бих улазио у ту врсту политичке анализе. Свакако да ово повлачи последице по поверење у бирачки списак.
О политичким последицама разговарали смо са политкологом Младеном Мрдаљем, који каже да управо због сумњи у несређеност бирачких спискова опозиција убудуће мора више пажње да посвети контроли самог гласања.
– Kључно је како се контролише гласање. Манипулација „вишком“ гласача је могућа ако опозиција не може да контролише бирачка места. С друге стране, несређени бирачки спискови „миришу“ на превару, што опозиција користи као доказ, али тек кад се на записницима утврди проблем, можемо говорити о превари, навео је Мрдаљ.
Он је навео примере различитих приступа странка овим проблемима па истиче да је тим Вука Јеремића добро приметио да је важно контролисати гласање а да је покрет ‘Доста је било’ изградио репутацију некога ко лови изборне преваре.
– Због оваквих питања на следећим изборима може ескалирати сукоб Радуловић-Јеремић, јер Јеремић покушава да преузме Радуловићеве пароле о мигрантској опасности и контроли бирачких места, навео је он.
У периоду после прикупљања података које је картографски приказао Душан Дачић, власт је уочи парламентарних и локалних избора 2020. године истицала да су „бирачки спискови“ сређенији него икада пре.
Министарство за државну управу и локалну самоуправу на чијем челу је тада био Бранко Ружић омогућило је јавни увид и проверу бирачких спискова.
Ови подаци предати су на проверу и страним посматрачима избора из мисије ОЕБС-а.
