Београд — Статистика потврђује да у Србији има више запослених него пензионера, али је у ове године живот демантовао статистику, јер је исплаћено више пензија него плата.
До оваквог чудног заплета дошло је зато што огроман број радника не добија редовно плату, па су на 1,68 милиона исплаћених пензијских чекова биле свега 1,63 зараде, пише Прес.
Стручњаци кажу да овакви подаци не треба да нас изненађују, јер је због кризе све више предузећа која не могу редовно да исплаћују запослене.
Због тога је све више породица у Србији које издржавају њени најстарији чланови, колико год то чудно звучало с обзиром на висину пензионерских примања.
Па, можда и сами можете признати, колико пута сте позајмили коју хиљаду од маме или тате или сте „украли” од деце џепарац, који су му у џеп угурали бака или дека?
Економиста Мирослав Здравковић каже да пракса да “пензионери издржавају запослене” није од јуче, већ да тај “поремећај” траје још од 2010. године.
“За многе младе брачне парове заједница са родитељима и донације од пензија једини су начин да преживе. Да није тога, реакције на последице економске кризе биле би сигурно агресивније. Овај тренд није присутан само код нас, већ и код других народа. Тако најновија истраживања показују да Италијани због кризе уместо са 24 од родитеља одлазе са 32 године, а Американци, који су раније са 19 година већ били самостални, сада самосталност постижу тек са 23”, каже Здравковић.
Мирослав Здравковић истиче да је до овакве поражавајуће економске ситуације довело то што су зараде у привреди нереално мале и нередовне, а број је пензионера премашио број запослених.
“Према анкети о радној снази Републичког завода за статистику, удео плата у укупним приходима домаћинства стагнира, а удео пензија расте већ годинама. За девет година порастао је са 20 на чак 32,6 одсто. Тако су расположива средства по домаћинству од 2003. до данас повећана за 148,2 евра, при чему је највећи раст остварен од пензија 91,5 евра, а од плата 65,8 евра”, истиче Здравковић.
Посланик ПУПС-а Момо Чолаковић каже за Прес да га не радује та чињеница, јер указује да нема довољно запошљавања младих, али и да послодавци не исплаћују своје раднике.
“Уколико се то настави, пензијски фонд неће моћи да се пуни и онда може да се угрози и редовност исплата пензија. Оваква „зависност” домаћинстава од њених најстаријих чланова не изненађује, јер су пензије, иако скромне, ипак редовне, а увек се усклађују са инфлацијом из претходних шест месеци”, истиче Чолаковић.
За многе младе брачне парове заједница са родитељима и донације од пензија једини су начин да преживе. Да није тога, реакције на последице економске кризе биле би сигурно агресивније. Овај тренд није присутан само код нас, већ и код других народа. Економисти кажу да је једино одрживо решење економски развој и раст. Да би се то постигло, потребно је дефинисати програм ревитализације пољопривреде и програм реиндустријализације предузећа.
А да је аларм упаљен показали су и подаци Републичког завода за статистику који су указали да је број запослених за свега 43.000 већи од броја пензионера, што доводи до тога да 1,025 радника издржава једног пензионера.
До пре 10 или 15 година тај однос је био знатно бољи и ишао је у прилог запосленима. Деведесетих је, на пример, 2,5 запослених издржавало једног пензионера. После 1970. на једног пензионера долазила су 4,2 радника, а одмах након Другог светског рата однос је био шест радника на једног пензионера.
Ситуација се драстично мења од 2000, када се све више смањује број радника. Како ће бити убудуће можемо само да наслућујемо, тим пре јер анкета Уније послодаваца с краја прошле године показује да скоро сваки пети предузетник исплаћује зараде са закашњењем већим од три месеца.
Ништа ведрији нису ни подаци синдиката, који тврде да су нередовним примањима највише угрожени радници у производним фирмама, а посебно у грађевинској индустрији.
Шта је одрживо решење?
Економисти сматрају да уколико држава не предузме озбиљне социјалне и економске реформе ситуација може да ескалира и угрози касу из које се исплаћују тренутно најредовнија примања у Србији. Зато Бошко Мијатовић каже да што пре морају да се дефинишу мере које могу да обезбеде пуњење буџета.
“Перспектива није добра, јер становништво Србије стари и број пензионера ће се повећавати, док број запослених наставља да пада, јер нема инвестиција и нових радних места. Треба да се зна да сада доприноси покривају само једну половину расхода за пензије, док се друга половина обезбеђује директно из општих прихода државе, што оптерећује буџет и ствара дефицит”, каже Мијатовић.
Његов колега Зоран Попов сматра да смањење пензија и плате значе и смањење тражње, а резултат тога је мања производња, даље отпуштање радника, а каса се неће попунити.
“Једино одрживо решење је економски развој и раст. Да би се то постигло, потребно је дефинисати програм ревитализације пољопривреде и програм реиндустријализације предузећа која су у реструктурирању или неуспешно приватизованих. То подразумева да држава издвоји новац и оживи предузећа за која нису потребна велика средства, а која могу за кратко време да дају профит. Само тако се може постићи да уместо пензија плате превладајус. У супротном, може да нам се деси социјална бомба”, каже Попов.
Пресс
